Beograd – Budućnost gradskih pijaca

10. marta 2014. | Društvo |

Mišljenja o budućnosti pijačnog života u Beogradu, o njegovoj prirodi i funkcionisanju, podeljena su između onih kojima je pijaca radno mesto i deo njihove svakodnevice i onih koji je posećuju u svojstvu običnih potrošača i dolaze u kupovinu zarad dnevnih potreba svog domaćinstva.

Prema iskazima većine ispitanika koji rade na tezgama, pre svega onim sa voćem i povrćem, pijačni život u gradskoj sredini danas polako zamire ili barem na prvi pogled tako deluje. Prodavci se žale na slabu potražnju njihove robe, na skup transport i na visoke pijačarine. Jedan od ispitanika navodi da nije u mogućnosti da u toku dana ostvari pazar koji bi bio u proporcionalnom odnosu sa visinom pijačarine, odnosno zakupa tezge. Kao glavnu prepreku svom zanatu i životnim navikama oni vide ekspanziju sve brojnijih i većih supermarketa, koji ne samo da nude proizvode svih kategorija na jednom mestu, već sve više preuzimaju i dobavljaju artikle karakteristične i tradicionalno vezane za pijacu – sveže voće i povrće. Većina prodavaca je uverena da u narodu sve više opada interesovanje za pijačnu robu, što je direktna posledica pojave supermarketa. Ljudi radije odlaze u markete, budući da usled ubrzanog, modernog urbanog života, koji nije toliko blizak ljudima koji iz seoske i prigradske sredine dolaze na svoje tezge, više i nemaju vremena za posetu pijaci. Dok na pijaci mogu nabaviti samo određene artikle, u prodavnici imaju ceo asortiman različitih potrebnih proizvoda na jednom mestu te celokupnu kupovinu mogu obaviti odjednom i bez mnogo razmišljanja.

Pijaca-Blok-44

No, za razliku od samih prodavaca, koji sa tugom i setom govore o svom radnom mestu, većina kupaca zapravo gaji drugačija osećanja. Oni, kako sami govore, više vole da kupuju na pijacama, nego u supermarketima, zato što će na tezgama roba biti svežija, kvalitetnija, domaća…to su plodovi „juče ubrani u bašti“, koje je moguće opipati, omirisati, probrati. I pored toga što se danas u marketima ova roba vrlo često može naći po mnogo nižim cenama nego na pijacama, građani Beograda i dalje navode kao glavni razlog odlaska na pijacu – jeftiniju robu. Prema tome, u kolektivnoj svesti građana i dalje preovladava stara percepcija i jedna od tipičnih pretpostavki vezanih za pijace, da je tamo uvek jeftinije i bolje. Prema iskazima ispitanika, ljudi su prilično skeptični u pogledu zapakovane hrane, uvezene (pomenimo samo opštu pomamu usled vesti o mogućim zaraženim krastavcima iz Španije) i one fabrički proizvedene. Dakle, kupovina u supermarketima, po njima je pre nužnost usled nedostatka vremena, dok na pijacu i dalje rado odlaze. Još jedan od razloga koji ljude odvraća od kupovine u supermarketima jesu raznovrsni problemi koji su česta pojava na kasama i čekanje u redovima. Za razliku od toga, na pijaci ne moraju da čekaju, a pritom imaju i priliku da sa nekim porazgovaraju, podele svoje dnevne brige i mišljenja itd. Na pitanje o uticaju ekspanzije supermarketa u odnosu na pijacu, jedna ispitanica je izjavila da ne primećuje štetan uticaj i da na pijacu rado dolazi u nabavku voća. Druga ispitanica je izjavila da je odlazak na pijacu ima dušu, topliji je, da je ona i mesto susreta, ne samo proste robno-novčane transakcije, te da je roba lepša i svežija, dok „u trgovini stoji više od deset dana“.

Budući da su mišljenja o pijaci i pijačnom životu podeljena, teško je utvrditi da li ovaj vid privređivanja, potrošnje i razmene zamire ili se zapravo samo transformiše? Prosečan građanin i dalje će radije kupovati sveže namirnice na tezgama, nego zapakovane u supermarketima, ali mu način života i rada i njima uslovljeno lično vreme to često ne dozvoljavaju. Da li ta prinuda na odlazak u supermarket čini da pijačni život i prodaja polako nestaju? Prodavci sa tezgi gotovo da su sigurni u to, kriveći lance super, hiper i megamarketa, ali upravo njihovi kupci tvrde drugačije. Iskazi prodavaca govore da promet na pijacama nije dovoljan da obezbedi njeno sigurno funkcionisanje, te se dešava da on nije u mogućnosti da proda svu robu koju je doneo, koja potom propada, a on sam ostaje u minusu. Činjenica je da usled brojnih ekonomskih, političkih i društvenih promena i same pijace prolaze kroz transformaciju, a da li će iz nje izaći kao pobednici, ili u istom rangu, ili poražene od strane svojih suparnika supermarketa i da li će želje potrošača nadvladati nužnosti uzrokovane njihovim načinom života, ostaje da se vidi.

1342342915-pijaca

Kao jednu od svetlih tački po pitanju budućnosti pijaca, vidimo nastojanja gradskih vlasti da ih održe, renoviraju i preurede na načine koji neće ugroziti njihovo tradicionalno značenje i oblik, ali će ih istovremeno uvesti u moderne tokove gradskog života. Projekat „Gradske pijace“, nakon renoviranja na „Zelenom vencu“,2007. godine, iznosi sledeće: „U novomruhuZelenivenac je ponovonajmodernijazelenapijacanaBalkanu.”

Još jedna od mogućih transformacija koje bi pomogle opstanku pijačnog života jeste ideja o konceptu pijaca-trgova. Kao glavni problem u vezi pijaca u Beogradu, gradske vlasti vide njihovu arhitektonsku kompoziciju tj. činjenicu da prostor sa metalnim i betonskim tezgama nakon 17h doslovno umire i postaje nefunkcionalan. Idejno rešenje inspirisano je slučajevima u drugim evropskim gradovima, posebno u Italiji. Ono podrazumeva uspostavljanje pokretnih pijaca, sa rasklopivim, drvenim tezgama koje bi se organizovale na trgovima, samim tim imale ’podmlađenu’ i brojniju klijentelu, bile prometnije, a prostor bi na taj način bio funkcionalan i nakon radnog vremena. Da li će ovakva ideja uzeti maha, ostaje da se vidi.

Autorka: Ana Cagić

Foto:
Foto 1 – Telegraf
F
oto 2 – Ok Radio

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *