Beskućništvo

8. juna 2013. | Ljudska prava |
BeskuЖniчtvoBeskućništvo, kao višedimenzionalni tip društvene isključenosti, postaje sve zastupljenije. Pored dileme kako ga suzbiti, čini se da nije sasvim jasan ni sam pojam beskućništva. Dok mnogi smatraju da je beskućnik ona osoba koja, kako doslovno kaže i sama reć, je bez kuće, tj. krova nad glavom, stručnjaci upozoravaju na mnogo širi pojam beskućništva. Iako su ljudi koji spavaju na ulici najvidljiviji deo ove mar­ginalizovane grupe, ne smeju se zanemariti ni ostali koji potpadaju pod ovaj pojam. Evropska federacija organizacija koke se zalažu za prava lica u situaciji beskućništva i stambene isključenosti (ETHOS) je razvio klasifikaciju beskućništva prema četiri stam­bene životne situacije:

1. Bez krova (bez bilo kakvog skloništa, lice koje živi na ulici)

2. Bez kuće (u privremenom smeštaju, u privatnim i kolektivnim centrima, u skloništima za žene i žrtve nasilja, otpušteni iz institucija)

3. U nesigurnom stanovanju (nelegalno, pod pretnjom izbacivanja, pod pretnjom nasilja)

4. U neodgovarajućem stanovanju (neadekvatniobjekti, visoka pretrpanost, infrastrukturna neopremljenost i sl.)

U Srbiji se beskućništvo definiše terminima „pri­marni“ beskućnik ( živi na ulici) i „sekundarni“ (žive u prostorima naseljenim iz nužde, šupe, podrumi, vagoni i drugi improvizovani objekti).

Ako se ipak pozovemo na ETHOS-ovu klasifi­kaciju, kao širu i sveobuhvatniju, u Srbiji se trenutno između 800.000 i 900.000 osoba mogu okarakterisati kao beskućnici

BeskucnistvoPored širenja definicije beskućništva, post­oji i savremeni trend menjanja i širenja profila beskućnika. Dok su ranije ovoj grupi pripadali ug­lavnom sredovečne i muške osobe, niskog obra­zovanja i bez zaposlenja, danas se situacija dosta promenila. Sve je više žena, porodica, penzionera sa malom ili neostvarenom penzijom, imigranata, Roma, mladih i dece koji traže novi dom na ulici ili nekom od prihvatilišta a hranu u obližnjim konte­jnerima ili menzama u prihvatilištvu.

Kao uzroci beskućništva se najčešće navode nedostatak stambenog prostora, izbeglištvo, siromaštvo, razvod, razne mentalne boslesti i bolesti zavisnosti.
U istraživanju beskućništva u Srbiji, sprovedenog od strane Hausing centra (centar za unapređenje stanovanja socijalno ugroženih grupa) i DISC UK ( Developing Initatives, Supporting Communities), u našoj zemlji postoje neke specifičnosti ove pojave:
1. Uticaj ekonomskog restruktuiranja i tranzicionog siromaštva.
2. Nedovoljna razvijenost kapaciteta zdravstvenih institucija za brigu o specifičnim bolesnicima.
3. Nedovoljna pokrivenost beskućništva sistemom socijalne zaštite.
4. Limiti porodice kao faktora socijalne sigurnosti.
5. Niska zastupljenost izbeglog i raseljenog stanovništva.
6. Nizak delatni potencijal beskućnika: odsustvo programa podizanja individualnih kapaciteta.
Može se reći da problem beskućništva u Srbiji nije mnogo kompleksniji nego u drugim državama. Ono što je otežavajuća okolnost u našoj zemlji za suzbijanje ovog problema je nedostatak razvijenog sistema nužnih institucija i nedostatak prevencije rizika od beskućništva.
Takođe, rešavanju ovog problema na ruku ne idu ni Ustav, ni zakoni, koji ne posvećuju dovoljno pažnje ovom problemu niti ga shvataju ozbiljno, pa samim tim imamo i nedostatak mera za njegovo smanjenje. Iako je u Srbiji pravo na adekvatno stanovanje jedno od osnovnih ljudskih prava na osnovu raznih međunarodnih ugovora i sporazuma, mnogi ovo pravo ne ostvaruju.
Beskućništvo se može iskoreniti samo sistemskim planiranjem i rešenjima. Pored jasnog zakonodavnig okvira, potrebana je i jaka politička volja za suzbijanje beskućništva. Razvoj institucija koje će se, povaćanjem broja prihvatilišava i drugom pomoći, boriti protiv ovog problema. Takođe je potrebno razviti i mere prevencije, sto je mozda i najvažnije u sprečavanju daljeg širenja beskućništva.

Piše: Vladislava Stojmenović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *