Borba za ljubav

8. juna 2013. | Ljudska prava |

Boban StojanovicOk, svi znamo da je 17. maja obeležen Međunarodni dan protiv homofobije i transfobije. Znamo da i to ovaj dan obeležavamo zbog skidanja homoseksualnosti sa liste bolesti. Mi, koji se bavi­mo aktivizmom znamo da je toga dana ideja bolje međusobno upoznavanje. Tada kažemo da postoje nasilje i diskriminacija i po ko zna koji put kažemo da je to loše i znamo da to treba da se osudi i sve tako.

Ali, zaboravljamo da svako od nas u svom životu nešto voli, a da oduzeti ili ne dozvoliti tu ljubav drugom znači oduzeti slobodu sebi!

Ovog 17. maja bio sam pozvan da dam uvodnu reč na projekciji holandskog filma Borci za ljubav koji je prikazan u Parobrodu. Film sam prvu put pogledao nekoliko dana ranije i priznajem da su mi se oči nekoliko puta napunile suzama. Bila je to višestruko zanimljiva priča koja je na nekoliko nivoa davala odgovore u vezi homofobije u različitim društvima. Bilo mi je drago da beogradska publika može da vidi da suštinski iste probleme imaju LGBT osobe u Švedskoj, Hrvatskoj, Južnoj Africi.

Globalni plan koji je sagledan u filmu ukazuje da je za ceo svet LGBT zajednici jedinstvena -jedna­kost u nejednakosti. Ovom posmatraču se čini da se javnosti često prikazuje idiličnost zapadnog društva i sve privilegije koje takvo društvo pruža. Onima koji ne pripadaju tom svetu: geografski, tehnološki, kulturološki, ekonomski ostaje samo tiha patnja da budu deo nečega što je daleko od njih.

Borba za ljubavUprkos demokratiji, ljudskim pravima i međunarodnim standardima, postoje brojne barijere koje ljude vezuju za prostore u kojima žive, a sloboda je teritorija koja se uvek iznova osvaja. Ljubav među ljudima nešto što nedostaje gde god se nalazili.

Druga stvar koja je prikazana u ovom filmu i koja prožima sve njegove aktere i akterke je želja za životom. Neopisivo velika želja za životom. Iako žive u potpuno različitim okolnostima svako od sa­govornika u filmu ima želju da živi slobodno. Samo toliko. Ali, ono što je posebno dirljivo, i na šta sam kao aktivista posebno ponosan, je da svako/svaka od njih ljubav prema životu prenosi na ljude oko sebe. Iako su ljudi unutar LGBT zajednice različiti kao i ljudi unutar bilo koje druge zajednice, svaki put kada neko od nas kaže: Loše mi je! Ne osećam se dobro! Hoću svoja prava! Ne želim nasilje! Ne želim da me diskriminišu! Ne želim da živim u strahu!…zapravo kaže: Potrebni su nam ljubav, razumevanje, dobrota… vrlo jednostavne, neinstuticionalne stvari, koje se ne propisuju zakonima već činjenicom da svako od nas želi da bude siguran i srećan.

Piše: Boban Stojanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *