Cipras – levica uzvraća udarac

17. marta 2015. | Politika |

alexis-1024x668

Izjava da živimo u turbulentnim vremenima, u kojima se ne samo događaji, već i reakcije na iste dešavaju neslućenim brzinama predstavlja moderni aksiom. Neposredno pre izbora skoro da niko izvan Grčke nije znao da se vanredni izbori za grčki parlament održavaju, sada već čuvenog 25. januara 2015. godine.1 Još su ređi oni koji su znali da je do vanrednih izbora došlo usled nemogućnosti vladajuće koalicije predvođene strankom Nove demokratije da osigura izbor svog kandidata za predsednika Republike.2 Međutim, danas stvari stoje drugačije. Danas cela Evropa pamti 25. januar kao potencijalni zaokret u istoriji najstarijeg kontinenta i njegove jedinstvene ekonomsko-političke tvorevine – Evropske unije.

25. januara na izborima je pobedu odnela sada već i širom sveta čuvena Siriza. Informacija o pobedi Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj ne bi u meni lično izazvala nikakvu reakciju da u danima nakon izbora nisam uvideo nešto čega u sopstvenoj zemlji nisam video godinama – rastući optimizam grčkih građana. Optimizam nije došao kao rezultat pukih izbornih obećanja i/ili rezultata, već kao produkt prvih mera nove vlade, koja je pokazala da je spremna da se uhvati u koštac sa nebrojenim, pre svega ekonomskim problemima. Iako se Siriza kod nas predstavlja kao “one-man show“ u kome je centralna figura markantni gospodin Aleksis Cipras, ona je daleko od toga. Siriza je organizovana partija sa dobro izgrađenom strukturom, koja sa jedne strane okuplja intelektualnu elitu Grčke sa učvršćenim levičarskim stavovima, a sa druge mlade željne promena. Rezultat spoja je dobitna kombinacija – intelektualci u najboljim godinama iskusni i spremni za vođstvo, a mladi spremni da postanu deo istorije aktivno učestvujući u njenom kreiranju. Međutim, gotovo savršena strukturna kombinacija nije sama obezbedila Sirizi 36% od ukupnog broja glasova, odnosno današnju podršku stanovništva od preko 60%.3 Ovu ogromnu društvenu podršku Ciprasu i njegovoj ligi eksperata donela je pragmatična politika kojom bi za dobrobit grčkih građana trebalo da se vode i u buduće.

Od samog pobedničkog govora Ciprasa u izbornoj noći 25. januara videlo se da je Siriza spremna da pravi širokodruštvene kompromise po cenu svoje ideologije, ali ne i politike. Formiranjem vladajuće kolacije u roku od 48 sati sa desničarskom strankom Nezavisnih Grka4, Cipras je pokazao da je spreman da pravi kompromise. Međutim, način na koji je kompromis krunisan rekao je daleko više od pukog memoranduma na papiru. Iako je postao prvi grčki premijer, koji je u ovoj duboko tradicionalnoj i religioznoj državi položio političku, ali ne i ,,zakletvu pred Bogom“, dozvolio je svojim partnerima desničarima da polože zakletvu pred patrijarhom5, čime je na jasan način dao do znanja da će osnovne slobode poput sloboda misli i veroispovesti maksimalno biti garantovane za vreme njegovog ,,ultra levičarskog“ mandata. I to nije sve – nova grčka vlada ima samo 10 ministarstava, što centralno koordinisanje izvršne vlasti čini značajno ,,administrativno“ lakšim.

Nakon formiranja vlade, Cipras nije stao. Naprotiv – otpočeo je ispunjenje svojih izbornih obećanja građanima, prvenstveno onim najranjivijima. Slučaj ,,600 čistačica“ 6 je jedan od primera koji to pokazuje. Međutim, Cipras nije vratio čistačice na posao kako bi osigurao glasove, već je to učinio prevashodno iz ekonomskih razloga! Većina ovih čistačica je otpuštena u okviru paketa mera štednje septembra 2013. godine, nakon čega je prethodna Vlada nastavila da im plaća otpremninu u iznosu od 75% od zarade. Ali to nije sve – za poslove čišćenja u vladinim prostorijama angažovana je privatna kompanija! Time su u stvari ,,mere štednje“ postale rasipničke govoreći o tome da prethodna vlada nije imala viziju jasnog odnosa analize troškova i koristi, pored jasno vidljivog nedostatka obzira prema ljudskom faktoru.

Međutim, iako Cipras i Siriza beleže uspehe na domaćem terenu, pitanje koje ostaje nerazjašnjeno je na koji način će vlada uspeti da ispregovarava reprogramiranje duga, uz izborima određenu politiku napuštanja mera štednje? Konstelacija stvari je jasna ne samo u Grčkoj, već i u celoj Evropi – mi, Evropljani, ne želimo da štedimo danas zbog boljeg sutra koje nikada neće doći.7 Upravo na tu kartu je igrao Cipras kada je svojom pobedom na grčkim izborima ,,prešao Rubikon“. Da li će uspeti u svojoj ideji, odnosno na koji način, ostaje da se vidi. S obzirom da je Siriza napustila raniji stav o unilateralnom izlasku iz Evrozone, zauzimajući novi o reprogramiranju duga, jedno je sigurno – Cipras kao veliki pragmatik ima momentum, a na njemu je da ga iskoristi najbolje što ume ne samo za građane Grčke, nego i cele Evrope.

Kada govorimo o Evropi, Cipras svakako nije usamljen u svojim gledištima – španski Podemos (koji ima veliku šansu da nakon izbora 2015. formira novu špansku vladu) i irski Sin Fejn zastupaju slične stavove, dajući Ciprasu ne samo podršku, već i legitimtet diljem Evrope.8 Ono što sva tri pokreta povezuje jeste činjenica da je njihova politika formirana prema konkretnom uzroku finansijskih problema – trulom neoliberalnom kapitalizmu i ekonomskoj okupaciji koju sprovode Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Upravo zbog toga što gađaju u centar sistema, koji se pomerio od ljudi ka novcu, ,,smetaju“ vladajućoj strukturi unutar Evropske unije. Međutim, upravo je tu i njihov najveći značaj – oni nude šansu Uniji da se transformiše i okrene osnovnim vrednostima – ljudskom kapitalu. Ujedinjena Evropa će biti prosta unija država sve dok njeni građani ne budu ujedinjeni kao ravnopravni stanovnici jednog supra entiteta koji neće biti isključivi katalizator profita, već inkubator znanja i inovacija usmerenih ka stvarnim potrebama evropskog stanovništa.

Gospodine Cipras, imate šansu da ispišete stranice nove evropske istorije u kojoj fraza ,,dužan kao Grčka“ neće biti merilo (ne)uspeha jedne države, već sećanje na poredak koji nas je otuđio od osnovnih vrednosti demokratije. Možda je upravo i došlo vreme da nas oni koji su demokratiju i stvorili vrate na korene iste, jer od povratka istinskim i izvornim vrednostima zavisi budućnost našeg kontinenta.

Autor: Gavrilo Nikolić
Foto: 
http://blogs.reuters.com/great-debate/2015/01/23/likely-victors-in-greek-election-may-pull-nation-out-of-eurozone/

1 Projekcija izbornih rezultata od 25. Januara 2015. godine dostupna na: http://ekloges.ypes.gr/current/v/public/index.html?lang=en#{„cls“:“main“,“params“:{}}

5 Video snimak ceremonije formiranja nove grčke vlade dostupan na: http://www.euronews.com/2015/01/27/tsipras-anti-austerity-government-sworn-in/

6 Više o samom slučaju, kao i drugim reformama koje se trenutno sprovode u Grčkoj dostupno na : http://www.spiegel.de/international/europe/alexis-tsipras-tours-europe-as-greek-government-begins-reform-a-1017147.html

8 Ibid.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *