Danski esid rok (2)

Talasi promene

Upućujući svoj pogled prema obalama Švedske, koje su se nazi­rale u daljini, stanovnik nekog od živopisnih mesta na obali Oresunda ili putnik koji bi se, jednostavno, zatekao tamo tog drugog avgusta 1958. godine, video bi naizgled uobičajenu sliku brodova koji prolaze moreuzom na svom putu između dva mora. Moreuz Oresund, poznat i kao jedan od tri ”danska pro­laza” između Baltičkog i Severnog mora, proglašen je za međunarodne vode Kopenhagenškom konven­cijom, donetom 1857. godine. Za mnoge trgovce i putnike ova kon­vencija bila je od velikog značaja jer je omogućavala uštedu ukidan­jem taksi na prolaz koje su do tada postojale i koje su činile gotovo osminu državnih prihoda Danske. Novoj konvenciji obradovali su se i gradski trgovci iz Kopenhagena, koji su počeli da profitiraju od sve većeg prometa. Sto godina kasnije, Kopenhagenška konvencija i druge konvencije o međunarodnim voda­ma dobijaju još jedno značenje za stanovnike Danske – značenje koje naš neobavešteni obalski posmatrač verovatno ne bi mogao da uoči na prvi pogled.

Drugog avgusta 1958. godine, u vodama Oresunda, svega neko­liko kilometara od obale, naizgled običan ribarski brod borio se sa ja­kim vetrom i talasima. Jedino što je plovilo izdvajalo od ostalih sličnih objekata na vodi bili su poveća ra­dio antena i entuzijazam njegove posade. Tog dana, Peer Jansen, mladić srednjih dvadesetih godina iz Kopenhagena, i njegovi prijatelji plovili su sa misijom da stanovnic­ima Danske ponude nešto novo i uzbudljivo – piratski Radio Mercur počeo je sa emitovanjem!

Stidljivim počecima onoga što će postati verovatno prvi komercijalni piratski radio u svetu prethodile su gotovo dve godine razrađivanja i priprema.

Danska je iz Drugog svetskog rata izašla kao jedna od najbogatijih država sveta i verovatno najbogatija država u Evropi, posle Švajcarske. Zemlja nije bila razrušena ratom poput mnogih evropskih zemalja i nije bilo velike potrebe za obnovom. Istovremeno, dansko društvo kara­kterisala je zatvorenost, okrenutost samom sebi i sopstvenoj tradiciji. Od mladih ljudi se očekivalo da poštuju autoritete i postojeće norme. Dan­ska država pratila je sličnu matricu ponašanja i imala naglašenu ulogu u životima građana. Pored rastućeg obima različitih državnih programa i podržavljenosti određenih aspe­kata privrede, monopol i direktive države bile su konstanta i u kul­turnom životu. Dva kanala danske nacionalne radio-televizije uživala su monopol na teritoriji zemlje. Stanice danskog državnog radija emitovale su program uglavnom u skladu sa uvreženim pogledima na svet i nisu bile okrenute uvođenju novina niti promovisanju novih muzičkih žanrova koji su postajali sve popularniji u Americi i Velikoj Britaniji. Ipak, novi kulturni tren­dovi su nalazili put do mladih ljudi u Danskoj. Povremena prikazivanja najnovijih američkih filmova, kao i gostovanja američkih muzičara bila su rado posećivana, a kada ih nije bilo, veliki broj mladih Danaca provodio je vreme pored svojih ra­dio aparata pokušavajući da uhvati slab signal Radio Luksemburga, na kome su se mogle čuti emisije i naj­novija muzika na engleskom jeziku. Jedan od ovih mladih ljudi bio je i Peer Jansen. Dve godine pre nego što će zaploviti međunarodnim vo­dama na preuređenom ribarskom brodu, Peer Jansen je boravio u poseti mediteranskim zemljama. Provodeći izvesno vreme na obali Sredozemnog mora, imao je prilike da gleda američke vojne brodove, među kojima je bio i MV Doddrige sa koga se emitovao program ”Glasa Amerike”, namenjen publici u zeml­jama Istočne Evrope. Peer Jansen je došao na ideju – spojiti program na­lik onom sa Radio Luksemburga sa metodama američke vojske i pružiti danskoj publici svakodnevan prist­up novoj muzici i drugim kulturnim sadržajima. Vizija o Radiju Mercur bila je stvorena.

Po povratku sa puta, Jansen počinje sa razradom planova. Obraća se rođaku, studentu prava, za pomoć u analizi međunarodnih konvencija koje uređuju ra­dio emitovanje i koje se bave međunarodnim vodama. Analizom dokumenata Peer Jansen i njegov rođak shvatili su da postoji rupa u propisima, te da zakoni i konven­cije nisu predvidele mogućnost emitovanja radio signala iz međunarodnih voda. Za pomoć u tehničkim stvarima Jansen se ob­ratio čoveku po imenu William Petersen, prijatelju svog prijatelja, radio entuzijaste. Petersen, inače majstor za bicikle, bio je takođe vešt u pravljenju radio-odašiljača i prihvatio se posla pravljanja antene za novi radio. Projekat je zahtevao i veću količinu novca: bilo je potreb­no kupiti brod, opremiti ga, naći stručnu posadu, zakupiti studio za snimanje materijala i orkestar koji će svirati džinglove. Peer Jansen se za finansijsku pomoć obratio Ibu Fogu (Ib Fogh), biznismenu i ruko­vodiocu porodične fabrike escajga u kojoj je Jansen radio. Ib Fog se zainteresovao za ideju i prihvatio da postane suosnivač novog radija.

Entuzijastična grupa latila se posla. Ribarski brod je kupljen i preuređen, nabavljena je oprema, a zakupljena je i vila u Kopenhagenu, koja je preuređena u studio. Ideja je bila da se materijali nasnimavaju u studiju na kopnu i emituju sa broda. Ekipa Radija takođe je u tajnosti kontaktirala jedan od poznatijih danskih orkestara, koji je pristao da svira džinglove i muziku za Radio. Ugovoreno je i emitovanje reklama za nekoliko danskih kompanija. Posle godinu dana priprema, bili su spremni da zaplove.

Ipak, početak nije bio jed­nostavan. Prvo uspešno emi­tovanje, posle nekoliko neuspešnih pokušaja, bilo je drugog avgusta 1958. godine. Čak i tada, jak vetar je onemogućavao usmeravanje radio-talasa, tako da je isprekidani pro­gram Radija uspeo da dopre samo do malog broja slušalaca. Početni problemi nisu demotivisali posadu i, kako je vreme prolazilo, Radio je počeo da dopire do sve većeg broja. Međutim, troškovi održavanja Radi­ja i isplaćivanja zarada ljudima koji su bili angažovani postajali su sve veći, a danske firme još uvek nisu bile spremne da se reklamiraju na Radiju Mercur u dovoljnoj meri, pre svega zbog nemogućnosti procene veličine publike i održivosti projek­ta. Do zime, Radio je bio pred bank­rotom. Plate su bile dovoljne da se zaposleni snađu do sledeće isplate, a prvo su ih dobijali zaposleni sa decom, dok su ostali raspodeljivali ono što bi preostalo. Ugovor sa izdavačima je prekinut, dok je orkestar napustio projekat zbog kašnjenja plata. Organizatori su morali da traže finansijsku pomoć.

Pomoć u novcu stigla je od strane male privatne banke, koju je vodio kontroverzni bankar Alex Brask Thomsen. Kredit je bio dovol­jan da se Radio izvuče iz finansi­jske krize i nastavi sa radom. Do avgusta 1959. godine, Radio je us­peo da vrati novac Tomsenu, posle čega je uspešno nastavio sa radom sve do leta 1962. godine, kada je danska vlada donela zakone koji su onemogućavali rad Radija Merkur, odnosno zaplene broda i opreme.

Ubrzo po početku emitovanja, Radio je postao poznat među entuz­ijastima iz drugih zemalja. Šveđanin Nils Eric Svensson je sa istog bro­da emitovao program za švedsku publiku u terminima kada nije bilo programa na Radiju Mercur. Nje­gov radio, pod nazivom Skaanes Radio Mercur, 1962. godine će pro­meniti naziv u Radio Syd, koji će u različitim oblicima nastaviti da postoji do 2001. godine. U drugim delovima Evrope, velikim delom in­spirisani uspehom Radija Mercur, entuzijasti započinju slične pro­jekte. U Holandiji, uz pomoć i savete pokretača Radija Mercur, 1960. go­dine počinje sa radom VRON, koji će ubrzo promeniti naziv u Radio Ve­ronica i svojim radom promeniti ho­landsku medijsku scenu u svojih 14 godina postojanja i nastaviti da je kreira kroz svoje kasnije oblike do današnjih dana. U Velikoj Britaniji 1964. godine osniva se Radio Caro­line, legendarni piratski radio koji i danas postoji u obliku satelitskog radija.

Danska vlada je 1962. godine odlučila da stane na put piratskim radio-stanicama, onemogućavajući njihov rad na kopnu. U avgustu 1962. godine, posle nekoliko dana ilegalnog emitovanja, danska policija je zaplenila brod. Radio Mercur bio je zatvoren.

Zatvaranje, međutim, nije sprečilo osnivače Radija da pružaju pomoć sličnim projektima u Evropi, koji će vremenom takođe imati ne­prilike sa lokalnim vlastima željnih da zaštite monopol i medije zadrže pod kontrolom. Iako danska država još duže vreme po zatvaranju Radi­ja Mercur neće ukinuti monopol nacionalnog medijskog servisa, već nekoliko meseci po zapleni broda, državna radio-kompanija uvodi novu, treću stanicu, pod nazivom P3, koja će početi sa puštanjem popularne muzike i emisija nalik onima sa Radija Mercur. Nova stan­ica nastala je kao direktan odgovor na zahteve publike koji su došli do izražaja popularnošću Radija Mer­cur.

Radio Mercur je svojim radom doveo do uspostavljanja novog kulturnog toka, koji je u Dansku donosio novu muziku sa zapada i emisije kakve se do tada nisu mo­gle čuti na ostalim programima u Danskoj. Ovaj relativno mali pod­vig grupe entuzijasta stvorio je put za slične poduhvate u ostatku Evrope. Što se Danske tiče, Radio Mercur ustalasao je dansku kultur­nu i medijsku scenu, istovremeno stvarajući inspiraciju i prostor za nove društvene i kulturne pokrete, čije će delovanje kulminirati, svima poznatih, kasnih šezdesetih godina dvadesetog veka.

Više o istoj temi, za one koji znaju danski: Pirater i æteren, Hen­rik Nørgaard

Piše: Miroljub S. Østergaard