Govoriš li patrijarhalni?

24. avgusta 2015. | Ljudska prava |

587003f9-0ac3-47bf-88e4-e9256639b4c0Jedna zanimljiva činjenica navela me je nedavno na ponovnu refleksiju o statusu žena na našem podneblju. Dobro je poznata teza da socijalne norme jednog društva, zajednice ili države određuju njeni pripadnici, tj. samo društvo (otuda i kažemo „sociajlne“). „Normalno“ je da normu određuju oni koji je sprovode i na kraju oni koji je trpe.

Da se nisam pre nekoliko godina preselio u Francusku verovatno mi ni ne bi palo na pamet da dovedem u pitanje način na koji se u Srbiji obraćamo osobama koje nedovoljno poznajemo, tzv. ljubazne formule koje svakodnevno koristimo i kojima nas uče u školi kao model lepog izražavanja i ponašanja. „Dame i gospodo,..“ je jedna od njih, i na njoj bih se ovog puta zadržao.

Tačno je da se u francuskom jeziku svakodnevno koristi gotovo ista formula („Mesdames et Messieurs“). Međutim, upotreba identičnog izraza „iz suprotnog smera“ je i te kako prisutna.

Kada dolazite iz zemlje u kojoj je patrijalna norma do te mere ukorenjena da je njeno dovođenje u pitanje ravno svetogrđu, spontana reakcija na pozdravnu poruku konobara u restoranu koja počinje sa „Gospodo i dame,..“ je svakako negativna. Onda istu formulu čujete drugi put na nekom drugom mestu, treći put na televiziji… Šta zapravo znači to francusko „Gospodo i Dame,..“ koje nije ništa manje zastupljeno nego „Dame i gospodo,…“ u zemlji u kojoj su prava i položaj žena do te mere na značaju da postoji Ministarstvo za ženska prava (Ministère des Droits des femmes) od 1974. godine? Ili još konkretnije, šta se krije iza formule „Dame i gospodo,…“?

Pod izgovorom da se stavljanjem žene u prvi plan u spornoj formuli, ona (žena) glorifikuje ili stavlja ispred pripadnika muškog pola, srpska pravopisno-izgovorna norma vrši ozbiljni delikt rodne diskriminacije, zasnovan na ustaljivanju jednosmernog jezičkog kodeksa kojim ona biva stavljana u prvi plan kao nosilac slabijeg pola kojoj je potrebna neka vrsta podrške usled nedostatka prirodnih predispozicija da se izjednači sa svojim rodnim pandanom. U isto vreme se muški pol označava kao superiorniji ali spreman da dâ određenu dozu uvažavanja prema „slabijoj vrsti“ time što dopušta i sam praktikuje korišćenje tako sačinjene formule. Ustaljivanje ovakvog jezičkog koda je ujedno vrlo ambivalentan, štaviše licemeran način da se žena i dalje „drži na odstojanju“ uz prigodno uvažavanje.

Interesantno je da u francuskom jeziku izraz „tenir qn en respect“ koji bi se doslovno mogao prevesti „držati u poštovanju“ ili „držati pod poštovanjem“ na tom jeziku nosi značenje „podrediti“ iako u sebi sadrži reč „respekt“ ili „poštovanje“. Činjenica da „držimo“ nekog kao poštovanog, za Francuze nosi negativnu konotaciju zbog samog čina „drženja“ koji ukazuje na superiornost onoga koji ima tu moć da drži nekog drugog. Dok npr. glagol „respecter“ izveden od imenice „le respect“ (postovanje) znači „poštovati“ nekoga i uobičajeno se koristi u svakodnevnom govoru, upravo zbog toga što ne sadrži u sebi bilo kakav element podređedjivanja u svom sastavu, za razliku od gorenavedenog izraza.

Ako se osvrnemo dakle na praksu zapadnoevropskih komšija koji ne privileguju nijednu od dve postojeće formule ljubaznog obraćanja o kojima je bilo reči na pocetku, da se zaključiti da je takav oblik ophođenja u osnovi prilično egalitarniji i da su ustvari na taj način izbegli da upadnu u zamku patrijahalne norme koja cilja na sve osim na jednako vrednovanje njenih sledbenika.

Ono što ne bi takođe trebalo zaboraviti je da, kada moderni feministički teoretičari i teoretičarke govore o egalitarnom društvenom sistemu, cilj nije stavljanje žene u prvi plan vec davanje jednakih prava oboma polovima, podjednako vrednovanje i naročito neomalovažavanje urođenih sposbnosti bilo kog pola. Mozda ću razočarati mnoge pobornike patrijalnog duha ali podsećam da se savremeni feministički pokreti ne zalažu za prevlast ženskog pola ili njegovu dominaciju. S tim u vezi zaključujem ovu opservaciju porukom da je upotreba jednosmerne pozdravne poruke omalovažavajuće, diskriminišuće i devijantno, buduci da ona ide u prilog ideji sasvim suprotnoj od one koja se njome zvanicno proklamuje.

Autor: Mladen Milkic Le Scanve

Foto: https://www.medreps.com/medical-sales-careers/gender-inequality-in-the-workplace-how-gender-equality-effects-medical-sales/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *