Ispitivanje granica

8. januara 2013. | Kultura |

Predstave koje navode na razmišljanje ali i akciju, per­formansi koji ispituije telesne i granice uma uz kreativne in­stalacije koje reč pretvaraju u sliku su obeležile ovogodišnji, drugi po redu Limit – live art festival.

– Voleo bih da Limit bude veće uporište našim umet­nicima, naročito onim koji stvaraju na nezavisnoj sceni. Želeo bih da opet budemo ta neka ruka pomirenja, a opet institucija koja zna da napravi autokorekciju unutar jedne veće organizacije i institucije kulture – ovim rečima je Mi­lan Lučić, umetnički direktor festivala i direktor DOB-a, sa ponosom otvorio festival. Tokom cetiri dana, od 22-25. novembra, posetioci su mogli da vide ali i učestvuju u avan­gardnim predstavama i performansima.

22. novembar – Veče u znaku popodneva

Predstava „Popodne“ (L’Après-midi) nemačkog drama­turga Rajmunda Hogea predstavlja spoj klasične muzike, baleta i pozoršne drame. Oslanjajući se na Debisijevu kom­poziciju “Preludijum za popodne jednog fauna” i čuveni balet Vaclava Nižinskog, posle jednog veka Hoge daje novo viđenje ovog dela na sceni. Emanuel Egermont, član Hoge­ove grupe, je svojim plesom prikazao neobično popodne jednog mitskog bića.

Nakon predstave publika je mogla da uživa u performansu Mladena Tušupa “Priča za sebe” koji je nastao po motivima Molijerovog “Tartifa”. Performer je uspeo da likove sa film­skog platna Žana Koktoa oživi i učini prisutnim na sceni.

23. novembar – Transformacija

Predstavom„Balade voćnjaka“ (The Orchard Ballads) na Limit – live art festivalu, predstavila se je Norvežanka Ingri Midgard Fiksdal. Uz pomoć Ingvild Langord (muzika) , Sig­ne Beker (scenografija i kostim) i Tobias Lejra (dizajn svetla) poruke predstave prenete su na publiku. Umetnici su raznim efektima dočaravali promene koje se dešavaju svuda oko nas. Takođe, kroz promene percepcija posmatrača uspevaju da prenesu transformaciju i na sve prisutne. Fantastičnim pokretima na sceni, Ingri je omogućila da se na trenutke čini se da se ispod velikog platna pokreće gumena lutka a ne živo biće.

24. novembar – Noć performansa

329. dan lutke svetle budućnosti

Trista dvadeset devetog dana u godini, upravo pred očima posetila kluba DOB-a, nastaje i stvara se kompozicija. Svaki nastup, Neneda i Alena Sinkauza uz pomoć dizajnera zvu­ka Miroslava Piškulića, plod je interakcije i improvizacije stvaralaca. Tok građenja kompozicije u potpunosti zavisi od inspiracije u datom trenutku i kao takav performans je jedin­stven i neponovljiv.

Kada čujete lutka na naduvavanje, prva asocijacija je objekat koji upotrebite kako i kad vam je volja. Iako nije živa, sa njom možete podeliti emocije, nekada strahove i razmišljanja, a nekada ljutnju i bes. Ona je tu da vam bude lakše. Umetnica Bojana Radulović je na kratko postala lutka na naduvavanje čija je komunikacija svedena na dva otvora. Položeno telo na stolu, okruženo belim zidovima, izloženo je pogledu, dodiru i zloupotrebi posmatraču. Ovoga puta, prisutni su se zaustavili na pogledima i fotografisanju.

Sigurno ste bar jednom u životu gradili kulu od karata. Onda znate koliko pažnje, preciznosti i osećaja treba. I naj­manja nesmotranost, čak jedan uzdah, dovoljni su da kulu sruše do temelja. Da li je građenje svetle budućnosti isto tako težek i zahtevan posao, mozda sizifovski? Autorka ovog per­formansa, Miljana Babić, pokušava da zajedničkim snagama sa publikom izgradi kulu. Različiti stilovi i kolektivni duh odveć su jaki temelji.

25. novembar – Ko je sledeći?

Limit festival završen je predstavom slovenačkog reditelja Janeza Janše „Ko je sledeći?“ ( „ Who is next? “ ) . Od kon­troverznog umetnika, očekivano i predstava koja postavlja ali i daje odgovore na kontroverzna pitanja. Ko je odgovoran u savremenom i demokratskom društvu? Da li beskonačne, is­prazne dijaloge treba zameniti akcijom? Da li je nasilje jedino rešenje? Da li je pozorište mesto za akciju? Glumci na kre­dom ispisanoj sceni, pokretima i muzikom uz dokumentarne deonice prenose sliku našeg društva, ali i šalju poruku da se nešto mora preduzeti odmah. Delovanjem na sceni mame od publike (re)akciju: Na početku smeh koji prelazi u zajedničko uzvikivanje i demonstriranje. Na kraju počinje odbrojavanje. Čekajući da se ono završi shvatate da odbrojavaju vama pred evakuaciju.

Na početku beše reč

Prateći program koji je izazvao veliko oduševljenje pose­tioca, jeste ILLUMAT ( automat za ilustracije). Ova mašina na neobičan način povezuje želje i ilustracije tako što umet­nici, koriseći svoju maštu, želju posetioca pretvaraju u crtaž. Naime, dovoljno je bilo da svako zainteresovan zapiše svo­ju želju i zajedno sa novcem po izboru ubaci u automat. Par minuta nakon toga, iz automata bi izašla slika koja je plod umetnikove kreativnosti i pisane reči naručioca. Umetnici, koji su svojim talentom pomogli realizaciji ovog projekta su studenti umetničke škole Bauhaus kojima su se pridružili i lokalni umetnici.

Pišu: Vladislava Stojmenovic i Ljubinka Ljujić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *