Krnja diplomatija

21. januara 2015. | Politika |

diplomatijaJedna od karakteristika savremenog društva u kome živimo jeste opšti nedostatak komunikacije. Iako smo povezaniji nego ikada putem najsavremenijih tehnoloških dostignuća, odnosno svega par sati leta udaljeni od jedne do druge tačke na planeti, čini se da povezanost ipak ne može nadomestiti nedostatak komunikacije u društvu. Isti je slučaj i kada govorimo o diplomatskim odnosima među državama. U čemu je problem? Zašto su odnosi toliko “krnji“ da mi danas sa pravom možemo govoriti o novoj vrsti diplomatije – Krnjoj diplomatiji ?

Kako se celokupan svet menja i time prilagođava modernom dobu sa svim svojim prednostima i manama, tako bi i diplomatija, kao društvena delatnost, trebalo da ide istim putem. Nažalost, to često nije slučaj. Retke su države i čelnici istih, koji su spremni da inertnu diplomatsku službu reformišu tako da ispuni svoju novu funkciju – promovisanje sopstvene države na način dostupan širim narodnim masama u cilju postizanja konkretno merljivih, pre svega ekonomskih, rezultata. Nije u pitanju nikakav prolazni trend, već novo strateško pozicioniranje diplomatije u modernom svetu[1] kome se polako, ali sigurno teži.

Danas smo okruženi informacijama tako da pre ili kasnije možemo da saznamo kakve rezultate konkretna diplomatska aktivnost daje. Stoga se i sa pravom pitamo: Kakvu korist mi, kao građani, od toga imamo? Diplomatija više nije služba namenjena stezanju ruku i slikanju sa osmesima, već postizanju konkretnih rezultata u korist građana. Upravo se stoga diplomatija mora menjati tako da doprinese ne samo blagostanju sopstvenih građana, nego i da adekvatno ,,iskomunicira‘‘ svoje uspehe u cilju dobijanja široke podrške svih društvenih struktura. Primer za ovakav pristup trenutno vidimo u Indoneziji i njenom konceptu ,,down-to-earth“[2] diplomatije namenjene socio-ekonomskom razvoju sopstvenih građana. Čitavu agendu nove indonežanske vlasti na čelu sa energičnim predsednikom Joko Widodoom karakteriše osećaj odgovornosti prema sopstvenim građanima kroz razvijanje konkretnih međudržavnih partnerstava u cilju podsticanja ekonomskih aktivnosti sopstvenog biznis sektora, a time posredno i ostatka populacije kao centralnog elementa programa. Međutim, primer nove indonezijske diplomatije je i dalje na pionirskom nivou, te ostaje da se vidi kakve će konkretne rezultate postići u narednom periodu.

Sa druge strane, države i njeni službenici nisu jedini akteri diplomatije koji  mogu doprineti blagostanju sopstvenih građana. Danas svaka država ima sve veći broj slobodnih emisara, koji sebe sa pravom smatraju subjektima diplomatije, te kao takvi i deluju u korist sopstvene države i građana. Tako svaku jedinku danas sa pravom možemo smatrati diplomatom[3]. S obzirom na to da se danas svako od nas smatra društveno odgovornom jedinkom, samo je pitanje vremena kada ćemo u potpunosti biti društveno odgovorni za svoje nastupe na međunarodnom nivou. Primeri ,,nove diplomatije” su prisutni u svakodnevnom životu. Kada na primer odete u stranu zemlju, vi u njoj niste samo vi, nego i vaši građani, pa čak i država. Stoga će vaši postupci biti okarakterisani kao postupci vaše zemlje. Kada vaš film bude prokazan na festivalu u Kanu, Veneciji ili Berlinu, on ne predstavlja samo režisera i produkcijsku kuću, već i vašu zemlju. Tako neposredno stečeni utisci i osećanja se prenose daleko brže i imaju daleko veći efekat, nego bilo kakav dokument kojim se utvrđuje “večno prijateljstvo“ ili “strateško partnerstvo“ između država. Ovakvih se situacija ne treba plašiti, ali ipak treba biti svestan njihovih realnih uticaja na redovne tokove stvari.

Kada govorimo o predstavljanju države, ne govorimo ni o kakvoj propagandi, već o predstavljanju onog najboljeg što svaka zemlja ima da ponudi. Situacija u međunarodnim odnosima se danas vrlo lako može kolokvijalno okarakterisati kao pazarni dan na pijaci. Ako imate šta da ponudite, odnosno vaš krajnji input je uspešno iskomuniciran, vi ćete biti prepoznati od strane kupaca. Ista je situacija i u diplomatiji, s tim da se ne povećava samo broj vaših kupaca (međunarodnih partnera) nego i broj ljudi čije se blagostanje popravlja usled vaših uspešnih aktivnosti koje su dovele do konkretnih rezultata. Međutim, država ovde često nema dovoljno kapaciteta, a nekada ni fleksibilnosti da na ovom polju konkretnije radi. Stoga joj je neophodna pomoć njenih građana kako bi zajedno radili zarad obostrane koristi.

Kako možemo prevazići današnje krnje stanje? Odgovor je upravo u ispravnom i pravovremenom delovanju odgovornih osoba. Ako se već i dalje nalazimo na stadijumu društvenog razvoja u okviru koga je država kao subjekt organizovanja prvoodgovorna, onda je ona i dužna da se posveti koordinaciji prevazilaženja krnjosti. Međutim, njene akcije zahtevaju motivisane  i pouzdane društvene partnere. Stoga država treba da prepozna i rad onih koji joj na diplomatskom terenu mogu najbolje pomoći. U pitanju su mladi, informisani i obrazovani intelektualci – diplomate u svojim profesijama. Međutim, država ne bi trebalo da teži njihovom uvrštavanju u sopstveni službenički aparat, već da im omogući da sebe, svoje sugrađane i državu predstavljaju na jedan krajnje fleksibilan način, koji je usmeren na rezultate, a oslobođen administrativnih ograničenja.

Mladi su pokretačka snaga svakog društva. Njima je najlakše da uspostave kontakt, a ujedno i najbolje koriste prednosti savremenih sredstava komunikacije. Tako oni ne samo da mogu napraviti lakši kontakt, već zaista i iskoristiti otvoreni kanal komunikacije do maksimuma. Mladi su ne samo sposobni, nego i kretivni i svesni toga da se krnjost mora iskorenititi zarad opšteg dobra.

Sama ideja diplomatije jeste uspostavljanje i održavanje odnosa među državama i građanima. Krnja diplomatija radi samo na prvom segmentu, ne uzimajući u obzir održavanje tog odnosa kao još značajniji. Održavati odnose, a pritom postići reultate, zadatak je savremene diplomatije – diplomatije 21. veka. Ostavimo krnjost u prošlosti i preuzmimo odgovornost. Mi mladi to možemo, jer 21. vek je vek u kome možemo pokazati da smo ne samo sposobni da preuzmemo odgovornost, već i da preduzememo vodeću, inovativnu ulogu u međunarodnim odnosima. To je upravo lek za krnju diplomatiju – diplomatija mladih.

Autor: Gavrilo Nikolić
Foto: Allianceabroad

[1] ‘’The Rise of New Age Diplomacy’’, Samantha Brletic, Geopolitical Monitor, 2014. Dostupno na: http://www.geopoliticalmonitor.com/rise-new-age-diplomacy .

[2] ‘’Getting diplomacy down-to-earth“, Darmansjah Djumala, The Jakarta Post, 2014. Dostupno na: http://www.thejakartapost.com/news/2014/12/16/getting-diplomacy-down-earth.html .

[3] Fenomen nazvan citizen diplomacy (građanska diplomatija). Detaljnije na: http://centerforcitizendiplomacy.org/about-us/understanding/ .

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *