Kubizam

10. aprila 2013. | Kultura |

Slikarski pravac, nas­tao pod uticajem dela postimpresioniste, oca modernog slikanja, Pola Sezana ( 1839 – 1906) poznat je kao kubizam. Sezanovo slikarstvo je bilo odraz novog prika­zivanja sveta i pomeran­je umetničkih standarda koji su trajali pet vekova unazad. Njegova dela su izražavala težnju za racio­nalnijom i konstruktivnijom umetnošću. Cilj slike, po njemu, nije reprodukcija viđene stvarnosti, već stvaranje potpuno nove paralelne stvarnosti. Pejzaže je svodio na geometrijske oblike uz upotrebu senki zbog čega se i smatra prethodnikom kubizma.

Naziv kubizam je nastao od latinske reči kubus što znači kocka. Umetnici koji pripadaju ovom prav­cu pojednostavljuju realnost svodeći je na geometrijske oblike: kocku, loptu i valjak. Predmet se više ne pos­matra iz jednog ugla već se istovremeno posmatra iz više uglova i predstavlja ono što kubisti znaju o njemu, a ne ono što vide. Njihovim slikarstvom vladaju svest i razum. Iako se smatra da svojom avangardnom umetnošću pomeraju granice, po mišljenju Pabla Pikasa, najznačajnijeg predstavni­ka ovog slikarskog pravca, kubizam je ostao unutar granica i ograničenja slikarstva i nikad nije težio da ode izvan.

Ovaj period u umetnosti možemo sagledati iz dva pravca sa različitim karakteristikama i tonovima boja. Svaki od njih ima svoje specifičnosti, a zajedno predstavljaju jedno razdoblje u slikarstvu. Analitički kubizam se odlikuje tamno braon, sivim ili oker to­novima i oslikavanjem objekta kao da se posmatra iz više uglova odjednom. Istovremeno su prikazivani različiti oblici u različito vreme. Ovaj stil su raz­radili Pablo Pikaso i Žorž Brakom. Njegova suština je razbijanje složenih, zatvorenih oblika na delove. Najčešća dela su bila pejzaži, mrtva priroda i ljudske figure. Sa druge strane, sintetički kubizam predstav­lja želju umetnika za slobodnim stvaranjem realnih oblika na slici. Umetnici lepe papire, tapete, tkaninu, novinsku hartiju na sliku, što dovodi do razvoja kolaža. Suština sintetičkog kubizma je da se od dela stvori celina. Ovaj pravac kubizma se najčešće ispoljavao u slikanju mrtve prirode.

Najznačajniji umetnici ovog perioda u slikarstvu su Pablo Pikaso, Georges Braque i Juan Gris.

Pablo Pikaso (1881 – 1973)

Svestrani umetnik i najznačajniji predstavnik kubizma je Pablo Picaso. Zbog mnogobrojnih različitih umetničkih dela smatra se jednim od najvećih umetnika XX veka. Svojim delima pomera granice umetnosti i stvara nove kriterijume vred­nosti u njoj. Njegova dela se svrstavaju u nekoliko razdoblja. U plavom razdoblju (1901-1904) pre­ovladavaju hladni, plavi tonovi i tamne slike sa tužnim motivima. Ruzičasto razdoblje (1905-1907) predstavlja Pikasov veseliji period sa narandžastim i ružičastim bojama. Zatim imamo doba pod uti­cajem afričke primitivne umetnosti (1908-1909) za koje je inspiraciju našao u predmetima donesenim iz Afrike. Ovaj period je najznačajniji za kubizam jer njegov stil direktno vodi ka razvoju kubizma. U daljem njegovom radu prepoznajemo analitički (1990-1912) i sintetički kubizam (1912-1919). Na­kon toga Pikaso stvara u duhu neoklasicizma i vraća red u svoja dela. Pozno doba po mnogima predstavlja sintezu svih njegovih ranijih perioda. Prema Ginisovoj knjizi rekorda Pikaso je stvorio 13.500 slika, 100.000 grafika, 34 000 ilustracija za knjige i 300 skulptura. Najplodniji deo njegovog života je bio upravo kubizam čiji je akcenat bio na apstrakciji. Njegova najpoznatija dela su Gernika, Gospođice iz Avinjona, Dete sa golubicom u ru­kama, Žena sa gitarom, Akt, Porodica akrobata i Mrtva priroda sa lulom. Na Pikasovu umetnost najviše uticaja je imao njegov privatni život. Bio je poznat kao veliki ljubavnik. Iako se ženio samo 2 puta, imao je dosta ljubavnica koje su ujedno bile i njegovi modeli i inspiracija.

Piše: Vladislava Stojmenović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *