Ljudi bi da rade, ali nemaju gde

4. decembra 2014. | Politika |

ljudibidaradeSrbija je prema ovogodišnjem izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja u 189 zemalja sveta zauzela 93. mesto, što predstavlja pad za šest mesta u odnosu na prošlu godinu. Među zemljama u regionu lošije je pozicionirana samo Bosna i Hercegovina, dok ostale zemlje pokazuju da na uspešniji način savladavaju krizu i procese tranzicije.

Privredni ambijent u Srbiji je u lošem stanju i pokazuje da Vlada treba da pokaže hrabrost da bez odlaganja donosi teške odluke kako bi podstakla smanjenje nezaposlenosti. „Rekonstruisana“ Vlada Srbije kaže da stavlja fokus na poboljšanje privredne klime, što uključuje niz reformi, poput fiskalne izmene, penzione reforme, završetak privatizacije. Međutim, građani ne vidoše nijednu od ovih krucijalnih reformi, osim one koja direktno udara na džepove nas poreskih obveznika – smanjenje plate, povećanje poreza, a privredni ambijent nikad gori. Nije dovoljno samo da država stvori dobar privredni ambijent, postoji čitav niz faktora koji će zemlju učiniti privlačnom za investiranje. Da bi bila dobro investiciono tlo, država pre svega treba da bude i privlačna za život – što se u slučaju naše zemlje ne može baš potvrditi.

Sve oči su uprte u Beograd – „država u državi“, tu dolaze investitori, tu ima najviše ljudi, tu se uvek nešto radi, ali kako živi Srbija? Kako izgleda život u gradovima gde nijedno preduzeće ne radi, gde nema privatnih firmi, gde je nezaposlenost učestala pojava – o tome niko ne govori.

Opštinama u unutrašnjosti Srbije predstoje teški dani, jer usled smanjenja prihoda koje su opštine već osetile, njihov budžet ostaće kraći za nekoliko milijardi dinara. Sve to ukazuje na činjenicu da nerazvijene opštine tonu u sve veće siromaštvo. Umesto da se razlike u regionima smanjuju one postaju sve izraženije, životni standard je znatno niži u odnosu na veće gradove Srbije, a posledica toga je odlazak stanovništva u veće gradove ili, još gore, odlazak iz zemlje. Lokalni privrednici su opterećeni dugovima što rezultira zatvaranjem fabrika. U Bajinoj Bašti godišnje se zatvori 200 preduzetničkih radnji, a u Jablaničkom okrugu, koji je proglašen za najnerazvijeniji deo Srbije, nijedno preduzeće nije radilo sve do otvaranja rudinka, gde je posao našlo oko 300 radnika. U Malom Zvorniku ne radi nijedno privatno preduzeće, a broj nezaposlenih premašuje 2000 ljudi. Zbog lošeg poslovnog ambijenta i krize veliki broj firmi i ne želi da ulaže u male gradove, pa je veliki broj ljudi prinuđen da se iseljava u potrazi za poslom ili traži pomoć od opštine za osnovne egzistencijalne potrebe.

Srbija, zemlja suprotnosti: sa jedne strane nudi projekte poput „Beograda na vodi“, gde će ljudi uživati u luksuznim hotelima, radnjama, klubovima, a sa druge strane, u onoj „drugoj Srbiji“, koju političari konstantno zanemaruju, svake godine izumre jedan grad, zbog nemogućnosti stvaranja dobrog poslovnog ambijenta. U takvom okruženju mi kao građani ove zemlje prihvatamo da budemo deo jedne društvene neuređenosti i moralnog rasula i ne preostaje nam ništa drugo nego da sakupimo snage i da na buduće dane pokušamo da gledamo kao na bolje. Do tada, ostaje nam jedino da pokažemo istrajnost i upornost, da dokažemo da više ne verujemo u populizam, već želimo odgovornu Vladu koja će svoje reči sprovesti u dela.

*pojedini podaci preuzeti su iz časopisa „Nova ekonimija“

Autorka: Katarina Ćuković
Foto: srbijadanas.net

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *