Mladi, ideje i beogradski izbori

24. oktobra 2017. | Politika |

Bliže se beogradski izbori, a novih ideja nema. Mnogi na izbore gledaju kao na ključne za opoziciju, da napravi malo mesta za sebe u političkom životu Srbije. Opozicija treba da se konsoliduje, ali i da kreira nove ideje oko kojih može da okupi veći broj građana, posebno mladih. S vremena na vreme, postavi se pitanje učešća mladih, novih političkih elita u političkom životu Srbije, tačnije gde su oni i kako da se politički angažuju?

Floskula nad floskulama je svakako – na mladima svet ostaje. Međutim, kada ti mladi zapravo stupaju na scenu? U demokratskim društvima postoje političke partije svih ideologija. Neki se zalažu za više izdvanja za obrazovanje i zdravstvo povećavanjem poreza, dok drugi žele da osiguraju nesmetan privredni rast i rad malih preduzeća smanjivanjem poreza. Jedni se zalažu za veću zaštitu životne sredine nametanjem parafiskalnih nameta kompanijama, dok drugi žele da to smanje. Jednima je bitna globalizacija, drugima nacionalizam i tako u nedogled. Drugim rečima, politička ponuda je raznovrsna.

U prilog raznovrnosti ponude su i poslednji predsednički izbori u Srbiji. Jedanaest vrlo različitih kandidata sa dosta različitim idejama takmičilo se za predsednika Republike. Znamo šta su građani odlučili, ali postavlja se pitanje koji je razlog pobede predsednika Vučića u prvom krugu sa 55% glasova izašlih na izbore. Da li uspešnost reformi, možda bolji standard građana, smanjena stopa nezaposlenosti ili dve trećine vremena provedenih u svim medijima?

Za ovu svrhu, držaćemo se poslednje pretpostavke. Da biste bili političar, mnogi tvrde da su vam potrebni resursi. Tri resursa su ključna za ulazak na političku scenu Srbije, novac, informacije i poznanstva.

Mediji i novac međusobno se prožimaju. Što ste više prisutni u medijima, veća je verovatnoća da uticajem i novcem kupujete prostor u najgledanijim i najčitanijim medijima. Novac je pre svega bitan za promociju vaših ideja, ali i da vas sačuva od napada, kojih će neminovno biti. Naime, na tržištu od sedam miliona građana, po mišljenju mnogih, Srbija ima mnogo medija, međutim najveći mediji u vlasništvu su nekolicine. Kako sudstvo ne funkcioniše, jedini ko može da vas zaštiti od napada po naslovnicama jesu drugi mediji koji mogu u vaše ime da napadnu drugog. Najčešći napadi političkih protivnika su lične prirode i vrlo često neutemeljeni u realnosti, ali dok to sud utvrdi, ako utvrdi, šteta je već načinjena, a onda vas ni Sava ni Dunav ne mogu oprati. Drugim rečima, politika u Srbiji fokusirana je na permanentnu borbu političkih protivnika u kojoj su vam potrebni novci. Tako i ne čudi što se ljudi od integriteta gnušaju politike, iako ona u suštini označava umetnost odlučivanja.

Informacije su vam neophodne da biste bili što više koraka ispred protivnika i da napadnete ili se odbranite pre nego što protivnik očekuje. Što intimnije informacije posedujete to bolje, budući da vam ucenjivački kapital raste. Često su informacije jače od novca, jer ipak postoje stvari koje novac ne može kupiti dok ucena preovlađuje. Sakupljanje osetljivih informacija obično spada u domen službi bezbednosti koje su bile rame uz rame uz gotovo svaku vlast. Koliko službe bezbednosti (ne)zakonito prikupljaju informacije, to niko ne zna, ali znamo da ih niko ne kontroliše, bar ne efektivno i efikasno. To zapravo znači da ukoliko vam je potrebna afera ili pranje biografije, bolje bi vam bilo da imate nekog u službama. Ovako nakaradno uspostavljen sistem degradira demokratiju i odvraća građane od učešća u procesima donošenja odluka, plašeći se da će njihova intima biti narušena.

Na kraju, poznanstva vas mogu unaprediti brže od znanja i veština koje posedujete. Ipak živimo u društvu gde je važnije koga znaš, a ne šta znaš. Uostalom kako bi bilo moguće dovesti na mesto premijera osobu sa par meseci političkog iskustva? U zavisnosti od poznanstva i odnosa zavisi i vaša podrška i potencijalna trgovina uslugama. Najbolje je poznanstva sticati iz različitih sfera uticaja, službe bezbednosti, mediji, političke stranke i sudovi. Na taj način obezbeđujete sebi multiperspektivnu platformu na koju možete da računate, ali morate biti spremni i da učinite koju uslugu i na taj način zadužite svoje poznanike. U takvoj konstelaciji odnosa biće moguće dugovati državi 22 miliona dinara poreza, da opustošite robne rezerve, da vam sin ubije pešaka i da ne snosite posledice. Samo ako znate pravu osobu i spremni ste da se borite za nju.

Novac, informacije i poznanstva nisu jednino što vam je potrebno da biste ušli u politiku, niti su gore objašnjeni svi potencijalni scenariji ulaska u politiku. Jedno je sigurno, novih ljudi, a samim tim i novih ideja u političkom životu Srbije neće biti iz najmanje tri razloga, mladi nemaju novac jer je polovina nezaposlena, informacije i poznanstva se stiču iskustvom i mogućnošću za trgovinom uticajem, i treće, na političke partije se gleda sa velikim nepoverenjem.

Istraživanje Instituta za evropske poslove: „Politička opredeljenost građana Srbije“ iz marta 2017. pokazuje da čak 90% mladih od 18 do 29 godina ne veruje političkim strankama, 75% ne veruje da stranke rade u interesu građana, a samo 15% mladih članovi su stranaka. Ovakvi podaci pokazuju veliko nepoverenje među mladima da se politički angažuju i učestvuju aktivno u procesima donošenja odluka. Imajući u vidu ove podatke, postavlja se pitanje ko je spreman da ovakvu praksu promeni?

Ubeđen sam da je najbolji način da se prevaziđu izazovi ulaska mladih u politiku tako što bi se kreirale nove ideje koje bi pratile energična želja za dostizanjem istih. Problemi u Beogradu su veliki i nagomilani. Svima je jasno da grad od skoro dva miliona ne može da se razvija i da ljudi u njemu žive bez trajnog rešenja gradskog prevoza. Infrastruktura grada je loša, glavni grad nema sređenu kanalizaciju, odvode od kiša, odbranu od poplava i gasifikaciju. Divlja gradnja, uprkos obećanjima, nije zaustavljena i većina Beograđana ima problem sa parkiranjem. Ulice su generalno nebezbedne, pogotovo za pešake i bicikliste. Saobraćajna signalizacija je slaba, kvalitet puteva zabrinjavajući. Parkovi se i dalje asfaltiraju uprkos znanju da to povećava temperaturu u gradu itd. Ovo su problemi sa kojima se svaki Beograđanin suočava gotovo svakodnevno i očigledno da tradicionalna razmišljanja nisu dala rezultate. Potrebne su nove ideje čije je sprovođenje zasnovano na nauci. Beogradski izbori treba da se vrate u okvire lokalnog i očekujem da se kristališu ideje koje imaju za cilj da građanima glavnog grada učine život prijatnijim. Upravo tu vidim priliku za mlade i nove ideje. Izvolite.

Naim Leo BEŠIRI

Direktor Instituta za evropske poslove

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *