Nenasilni otpor

10. aprila 2013. | Društvo |

Sila je oružje slabih; nenasilje je oružje jakih. Ja odbijam silu, jer ono što se čini da ona učini dobrim ne traje dugo; nasuprot tome ono loše što ona učini ostaje zauvek.
– Mahatma Gandi

Nenasilni otpor, koji se izražava kroz simbiločne proteste, demonstracije, bojkot, građansku neposlušnost i druge metode otpora prema vlasti radi postizanja društveno-političkih ciljeva, pred­stavlja ogroman ali nedovoljno iskorišćen potencijal. Naime, za razliku od nasilnog otpora, nenasilni ot­por koristi nesaradnju sa vlašću za ostvarivanje svo­jih ciljeva koja ne uključuje ni fizičko ni psihičko nasilje prema svojim protivnicima. Ova vrsta otpora obuhvata sve vaninstitucionalne društvene akcije koje imaju za cilj da se realiziju neki zahtevi upućeni političkim institucijama i da se ostvare ciljevi bez primene nasilja.

Zagovornici nenasilnog otpora se zalažu za mirne promene, za promenu svesti ljudi a ne primenu sile i smatraju da se ceo život mora posvetiti nenasilju. Zalazuću se za ljubav, slobodu i pravdu, baziran na principu „ko tebe kamenom, ti njega hlebom“ ovaj metod otpora uči svoje sledbenike kako da ne povređujući druge ostvare svoje ideale.

Prednosti nenasilnog otpora je ekonomičnost, šira podrška neutralnih i (pećutno) obećanje da će se novi poredak zasnivati na principima nenasilja prema svojim oponentima.

Da bi se pokrenuo nenasilni otpor potrebna je pre svega inicijalna kapisla, tj. grupa koje će ovakve vrste akcije pokrenuti. Ova grupa predstavlja ljude koji osećaju nezadovoljstvo i koji su spremni da pokrenu promene. Jako bitno je takođe i postojanje masivne frustracije i bitnog povoda za podržavanje ovakvih akcija od strane mase.

Najpoznatiji pobornik i otac nenasilnog otpora jeste Mohandas Karamčad Gandi, indijski advokat, poznatiji kao Mahatma Gandi. Nadimak Mahat­ma koji u prevodu na sanskritu znači velika duša je dobio od indijskog pesnika Rabindranta Tago­rea koji je njime opisao Gandija. Mahatma Gandi najpre započinje nenasilni otpor u Južnoj Africi protiv rasne diskriminacije da bi se 1915. vratio u Indiju i započeo nenasilnu borbu za nezavisnost. Po njegovom učenju, svaki sukob počinje od ljudskih grešaka koje nastaju usled iluzije kojoj su svi ljudi skloni. Zbog toga, da bi se sukob izbegao, neophod­no je težiti ka istini do koje se dolazi velikim na­porom, ljubavlju i tolerancijom. Nenasilni otpor ne predstavlja pasivni otpor, već podrazumeva veoma veliko angažovanje u borbi za ciljeve koji se teže ostvariti. Metode koje su Gandi i njegovi sledbenici koristili su demonstracije, nesaradnja sa državnim institucijama, štrajkovi, građanska neposlušnost – kroz neplaćanje poreza i nepoštovanje određenih zakona, ubeđivanje, post, koje su kontretizovali u mnogobrojne akcije. Gandi je značajan i kao velika inspiracija kasnijih generaija zagovornika nenasilja među kojima su najznačajniji Martin Luter King i Nelson Mendela.

Moderni teoretičar nenasilnog otpora je Đžin Šarp čije ideje, filozofske osnove praktičnih akcija koriste mnogi disidenti širom sveta. Njegova dela „Politika nenasilne akcije“ i „Od diktature do de­mokratije“ su inspirisale mnoge borce za slobodu i ljudka prava svojim metodima i principima nenasil­nog otpora. Revolucionari u Istočnoj Evropi u 21. veku svoj program pišu zahvaljujući ovoj knjizi, kao i lideri arapskog proleća i mnogi drugi među kojima su i predstavnici Narodnog pokreta Otpor u Srbi­ji. Šarp smatra da stanovništvo na mnogo načina može da se pobuni protiv nedemokratskog režima ne koristeći silu kao sredstvo za promene. Da bi se to postiglo, neophodno je dobro ispitati režim i pronaći njegove slabe tačke nakon čega slede do­bro isplanirane akcije koje će dvesti do sloma lošeg režima.

Narodni pokret Otpor koji je nastao u Srbiji 1998. zarad svrgavanja režima Slobodana Miloševiće ko­risti teoretske ideje nenasilja Đžina Šarpa za svoju kampanju. Članovi Otpora su širom Srbije pisanjem grafita, deljenjem letaka i raznim drugim akcijama izražavali nezadovoljstvo i mobilisali masu koja će na kraju dovesti do pada režima Slobodana Miloševića. Ono što je obeležilo srpski Otpor su svakako bili simbol, koji je svima postao prepoznatljiv. Otpor je , između ostalog, i nastao kao pokret društvene ironi­je. Prema Srđi Popoviću, jednom od osnivača i aktiv­ista Otpora, za uspeh nenasile akciju su najznačajnije disciplina i dobro pripremljeni protesti.

U 20. veku imamo porast broja i opsega nenasil­nih akcija. S obzirom na rezultate koje je u istoriji dao to nimalo ne začuđuje. Iako u ovakvoj vrsti de­lovanja nemamo garancije da će protivnik odustati od represije, očekuje se da će biti manje žrtvi ako odgovor bude nenasilan.

Piše: Vladislava Stojmenović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *