Noć muzeja: Kultura ili trend

16. juna 2014. | Kultura |

nocmuzejaOvog juna je održana 11. Noć muzeja, koja meni u paketu sa Beogradskim sajmom knjiga predstavlja jedan neverovatan fenomen karakterističan za naše društvo. To je društvo kome je neophodna paradna kampanja u Silikonskoj dolini da bi se zainteresovalo za Filharmoniju, u kome se na rekonstrukciju Narodnog muzeja čeka godinama. Tu se umetnošću bave, kako sami kažu, isključivo fanatici, a ostatak prostora prepuštaju neukusu turbo folk kulture, u kojoj jedni uživaju, dok je se drugi gnušaju, čime stvaraju podelu na nas i njih, iako niko neće tačno da kaže ko smo to mi, a ko to oni. Ipak, to veče je sve drugačije, tada mase stoje u redovima, naizgled nestrpljivo čekajući da otkriju kako nastaju stripovi u SKC-u, na koji način da skroje majice sa interesantnim printovima u galeriji Singidunum, saznaju nešto više o festivalu Vudstok ili da vide premijerno postavku u Muzeju Nikole Tesle. Svi nekako jure, žurno obilazeći razna mesta kako bi uspeli što više da obiđu. Istina, cena karte od 400 dinara je vrlo povoljna uzimajući u obzir to koliko muzeja, galerija i ustanova kulture imaju na raspolaganju. Veliki izbor obećava, svako shodno interesovanjima polazi svojim putem, estetičari, ljubitelji istorije, oni koji preferiraju nekonvecionalno. Ima svega, a duga je noć.

Ukoliko bi broj posetilaca Noći muzeja realno oslikavao našu zainteresovanost za umetnička dela, knjige i umetnost u globalu, verujem da bi stanje u državi bilo mnogo bolje nego što zaista jeste. Ipak, dan posle ove manifestacije kada nas napusti entuzijazam, euforija i utisak da kultura zauzima bitno mesto u našim životima imamo dužnost da se zapitamo šta se dešava sa ostatkom godine. Šta se dešava sa ostala 364 dana? Na koji način zainteresovati ljude i ukazati da nije to jedina prilika da obiđu Etnografski muzej, Jugoslovensku kinoteku, Konak kneza Miloša ili UK Parobrod, koji događajima koji su organizovani tamo na pravi način odgovaraju izazovima 21. veka. Takođe, u jednom delu Narodnog muzeja je prethodne nedelje bila izložba – zar moramo da čekamo da završe sa rekonstrukcijom da bismo shvatili šta je ispred nas, šta imamo na mestu na kome se ljudi najčešće sastaju u Beogradu?

Naravno da kada govorimo o Noći muzeja ne mogu da se otmem utisku da to postaje neka vrsta trenda. Međutim, ko može odgovorno da tvrdi da je to loše? Čini mi se da ljudi koji se kulturom bave na neki drugi, autentičniji, verovatno iskreniji način, žele da mnoge događaje ovog tipa zadrže za sebe i da ospore njihov prilazak masama. Neretko se ove godine čulo kako FEST popušta i da nije više ono što je bio, pa su i o njemu govorili više kao o trendu nego nečemu drugom. Bojim se da je to pogrešno jer za kulturno ozdravljenje društva je potrebno da se što više ljudi na jedan ili drugi način zainteresuje za umetnost, jer ono što mnogi posetioci shvate tek nakon odlaska na Noć muzeja jeste da to nisu samo slike i izložbe, to je čitav spektar zanimljivih postavki, među kojima možemo naći one koje zaokupljuju pažnju mališana, tinejdežera, odraslih ljudi, ali i starijih građana. Taj kulturni preporod je vrlo diskutabilna tema, koja inače nije za raspravu jer značenja reči kultura ima onoliko koliko ima ljudi i svako je na neki svoj način doživljava, međutim upravo zato, ono što je neophodno postaviti kao cilj jeste donošenje neke vrste konsenzusa u vezi sa poimanjem kulture i umetnosti, pa onda kroz to i same Noći muzeja. Upravo zato moramo gledati jednu širu sliku, jer ova manifestacija, kao ni jedna druga ne može biti izolovan slučaj, a opet, mogu da pomognu u rešavanju nekih problema. Sa kojim se to mi problemima suočavamo? Vulgarizacija, sagledavanje ozbiljnih medija kroz prizmu estradnog i „žutog“ i neka vrsta nezainteresovanosti, pasivnosti i ravnodušnosti među mladima za svet oko sebe i društvo u kojem žive, to je cena koja se plaća ako se umetnost ne prikaže tako da bude dostupna i dopadljiva pripadnicima takozvane mainstream populacije.

Zbog svega gore napisanog, rado bih rekao da je Noć muzeja trend, trend koji u svojoj suštini ne pravi kompromise, već se na zanimljiv, marketinški propraćen način predstavlja novoj publici i stavlja na tacnu onima koji možda nisu bili spremni da se sami pomuče i „spreme svoje jelo“ nekog od prethodnih dana u godini. Svake godine je to neka nova publika, koja zajedno sa iskusnim znalcima dolazi i shvata sve čari ovog prelepog praznika za dušu i sva čula, najčešće se odlučujući da se vrati i sledeći put. Zato i ohrabruje činjenica da je putanja, kojom se svest o značaju ove večeri kreće, uzlazna i da postoje indicije da se uskoro nećemo iznova i iznova čuditi i pitati se kako to da je Srbija puna ljudi koje ovo interesuje, već da će poseta muzejima i galerijama biti deo naše svakodnevice.

Autor: Ilija Jerković
FOTO: filozofist.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *