Nordijski model saradnje – II deo

10. aprila 2013. | Društvo |
Nordijski model saradnje 3Igmanska inicijativa je regionalna mreža nevladinih or­ganizacija koju čine predstavnici civilnog sektora, medija, lokalnih samouprava, kao i ekonomski i politički analitičari koji osmišljavaju projekte kojim nastoje da normalizaciju i unaprede odnosi između zemalja Dejtonskog četvorougla. Napori Igmanske inicijative usmereni su na uspostavljanje dobrosusedskih odnosa, obnovi poverenja i tolerancije, kao i na prevazilaženje svih vrsta diskriminacije u zemljama pot­pisnicama Dejtonskog sporazuma. Kroz brojne aktivnosti koje su fokusirane na uspostavljanje stabilnih demokratskih institucija i vladavine prava, ostvarivanje ljudskih i manjin­skih prava, kao i na obnovu regionalne saradnje Igmanska inicijativa direktno doprinosi unapređenju procesa evrop­skih integracija čitavog regiona.

Igmanska inicijativa osnovana je u novembru 2000. godine i predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

Sa Aleksandrom Popov, kopredsednikom Igmanske inicijative za Srbiju, danas, posle trinaest godina delovanja ove regionalne mreže, govorimo o njenim počecima, starim i novim projektima, o Nordijskom modelu saradnje koji se trenutno promoviše kao i o odnosima između zemalja Dejtonskog četvorugla.

Kako je došlo do formiranja i koja je zapravo misija ove regionalne mreže?

Koji su najveći uspesi Igmanske inicijative?U februaru 2000. godine u Banja Luci je održan skup na temu „Perspektive bilateralnih odnosa SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine“. Ova konferencija koju su organizovali Centar za regionalizam iz No­vog Sada i Forum demokratske alternative iz Bosne i Hercegovine je bio na neki način uvod u formiranje ovog regionalnog pokreta nevladinih organizacija usmerenog na bržu normalizaciju odnosa između zemalja Dejtonskog sporazuma. Ovom skupu su prisustvovali predstavnici najuglednijih nevladinih organizacija iz dve države, kao i predstavnici najjačih opozicionih stranaka pošto su tada još na vlasti u obe zemlje bili režimi koji su bili i odgovorni za rat. Pošto je ovaj skup dao dobre rezultate u povezivanju svih demokratskih snaga u dve države odlučeno je da se ide na trilateralni susret, pa je tako u novem­bru 2000. godine u Zagrebu odražna konferencija na temu „Perspektive odnosa Bosne i Hercegov­ine, Hrvatske i SR Jugoslavije“ čiji je suorganiza­tor, pored već prethodno navedene dve organizacije, bio i Građanski odbor za ljudska prava iz Zagreba. Ovaj skup se održao na samom početku demokratskih promena u zemljama regiona, pre svega u Hrvatskoj i Srbiji, i na njemu je dogovoreno da se ovaj pokret nev­ladinih organizacija institucionalizuje, a ime Igmanska inicijativa je dobio na drugoj sesiji, koja je u martu 2001. godine održana u Novom Sadu.

Igmanska inicijativa je tokom trinaest godina svog postojanja postala prepoznatljiva u javnosti po de­lovanju u pravcu brže normalizacije odnosa između zemalja Dejtonskog sporazuma i to kroz ekspertske projekte sa kojima je išla prema vladama četiri zem­lje i uspešno lobiranje za njihovu implementaciju u praksi. Na tom putu je, u dosadašnjem periodu ostva­reno više vrednih rezultata: kroz povezivanje mnogih organizacija i institucija; pripremljene sporazume o regulisanju odnosa i saradnje u pojedinim područjima; dogovore o bezviznom režimu među državama; trou­glove saradnje radi obnavljanja odnosa i povećanje stepena međusobnog razumevanja i poverenja; inici­rani su i ostvareni zapaženi rezultati u zajedničkom delovanju nevladinih organizacija i državnih organa; na takvim zadacima je uspostavljena saradnja i dobi­jena podrška Evropske unije i dr. Igmanska inicijativa je jedina mreža nevladinih organizacija pod čijim su se okriljem šest puta sreli šefovi država Dejtonskog sporazuma i četiri puta potpisali zajedničke izjave koje su pripremili eksperti Igmanske inicijative.

Kakvi su trenutni odnosi između zemalja Zapadnog Balkana?

Nordijski model saradnje 2

Poslednji, skoro jednogodišnji period u odnosi­ma između zemalja u regionu, pre svega četiri zem­lje Dejtonskog sporazuma, neko je nazvao stanjem hladnog mira. Moglo bi se slobodno reći da je ova kvalifikacija u priličnoj meri tačna, jer osim kratko­trajnog zahlađenja odnosa nakon proglašenja nezavis­nosti Kosova i priznanja ove nezavisnosti od pojedinih susednih država, ovo je period sa najmanjim intenz­itetom ukupnih odnosa od početka njihove normal­izacije početkom prošle decenije. To je najočiglednije na primeru odnosa na relaciji Beograd – Zagreb gde je nakon majskih izbora u Srbiji jedno vreme došlo do skoro potpunog zastoja u međusobnim odnosima. Prvi nagoveštaj otkravljivanja ovih odnosa desio se polovinom januara ove godine posetom premijera Milanovića Beogradu, koja je bila više protokolarna nego radna i gde su samo nabrojana prioritetna ot­vorena pitanja na čijem rešavanju treba ubuduće da se radi. Bilo je i nekoliko ministarskih sastanaka, pre svega ministara spoljnih poslova, ali još nije ni na vi­diku sastanak dvojice predsednika i ceo proces dalje normalizacije ide kao na usporenoj traci. U sličnom stanju hibernacije su i odnosi sa druga dva suseda – Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom.

Istraživanja pokazuju da u regionu postoji veliko nepoverenje među narodima. Kako bi se po vašem mišljenju poverenje moglo povratiti i unaprediti?

Šteta je što ovaj skoro trinaestogodišnji period normalizacije međusobnih odnosa nije iskorišćen za rešavanje preostalih otvorenih pitanja koja i dalje opterećuju međusobne odnose i često su uzrok nepoverenja koje vlada između ovih zemalja. Tu je pre svega reč o pitanjima procesuiranja ratnih zločina, sukcesije, granica, nestalih, kao i statusnih i imovin­skih pitanja građana nastalih kao posledica raspada nekadašnje Jugoslavije. Dakle, jedan od osnovnih us­lova za vraćanje međusobnog poverenja je rešavanje ovih preostalih otvorenih pitanja. Bilo bi, naravno, najbolje da su se ove zemlje okupile oko nekog novog „maršalovog plana““, koji bi otvarao novu ekonomsku perspektivu ovog regiona koji je ekonomski već bio povezan u skorijoj prošlosti, ali se to na žalost nije desilo, kao ni objedinjavanje oko značajnijih region­alnih infrastrukturnih projekata, što se takođe nije desilo.

Igmanska inicijativa trenutno promoviše nordijski model saradnje. Šta je zajedničko nordijskim i zemljama potpisnicama Dejtonskog sporazuma?

I za jedne i za druge zemlje zajedničko je sledeće: i nordijske zemlje i zemlje Dejtonskog sporazuma pri­padaju istom geografskom kulturnom, političkom i drugom prostoru, i sem u slučaju finskog jezika, ne dele ih značajnije jezičke barijere. I jedne i druge zemlje su kroz bližu i dalju istoriju imali dosta toga zajedničkog, ali i različite sporove, pa i ratne sukobe, koje su osta­vile određene posledice kako u međusobnim odnosi­ma, tako i u svesti građana ovih zemalja. Među nor­dijskim zemljama neke su članice NATO pakta, neke nisu, neke su članice Evropske Unije, a neke nisu, i ta situacija će takođe još više podsećati na situaciju u našem regionu nakon ulaska Hrvatske u Evropsku Uniju. Isto tako neke nordijske zemlje su u zoni “eura” a neke ne, što je slučaj i u našem regionu.

I konačno, inicijativa za uspostavljanje nordijskog modela saradnje je potekla od organizacija civilnog društva, kao što je u slučaju zemalja Dejtonskog spora­zuma potekla od Igmanske inicijative.

Okruglim stolovima koji su održani u sve četiri države prisustvovali su brojne ličnosti iz političkog i javnog života, predstavnici svih značajnijih parlamen­tarnih grupa i tela.

Da li smatrate da postoji dovoljan nivo političke volje da se implementacija nordijskog modela saradnje sprovede i na Balkanu?

Mi u Igmanskoj inicijativi smo veoma svesni da kod političara regiona iz raznih razloga još posto­ji dosta otpora da se sprovedi puna normalizacija međusobnih odnosa. Ovde je jedina konstanta strem­ljenje ovih zemalja ka Evropskoj Uniji, koja ih pritiska da unapređuju međusobne odnose. Regionalna sarad­nja je jedan od osnovnih preduslova za napredak ovih zemalja na putu ka Evropskoj Uniji. Zbog svega toga ceo ovaj proces „nordizacije“ ovih prostora vodimo veoma pažljivo, kako ne bismo zbog ishitrenosti nekih inicijativa izazvali kontraefekat. Zbog toga smo rešili da, kada je reč o nordijskom modelu, pre svega koris­timo njegova iskustva u unapređivanju interparlamen­tarne saradnje, jer je tu najlakše napraviti konkretne proboje. Igmanska inicijativa je na ovom projektu angažovana već dve godine i za to vreme smo uspeli da za realizaciju ove ideje obezbedimo podršku pret­stavnika sva četiri parlamenta, tako da nam to uliva nadu da ćemo uspeti da interparlamentarnu saradnju četiri zemlje na neki način i institucionalizujemo.

Koje su najveće pretnje realizaciji ovog projekta?

Nordijski model saradnje 1

Za sada ne vidim ozbiljnije pretnje realizaciji ovog projekta jer se njegova realizacija odvija po prethodno zamišljenom planu, odnosno projektu koji podržava Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

Hrvatska bi ove godine trebalo da postane 28. članica Evropske unije. Za deo javnosti u Hrvatskoj ulazak u EU predstavlja i odlazak sa Balkana.

Mislite li da postoji opasnost od opadanja podrške ovoj ideji nakon ulaska Hrvatske u EU?

Naprotiv, mislim da će nakon ulaska u Evropsku Uniju Hrvatska više nego do sada shvatiti koliko je i politički i ekonomski kao pupčanom vrpcom vezana za ovaj region i da će se posle izvesnog vremena vero­vatno čak i intenzivirati njeni odnosi sa drugim zeml­jama regiona.

Da li je realno očekivati, u svetlu trenutne ekonomske krize da će vlade regiona pristati da nađu dodatna sredstva za stvaranje i funkcionisanje institucija predviđenih nordijskim modelom saradnje

Ideja celog ovog projekta nije da se stvaraju bilo kakve velike i skupe nove institucije koje bi servisirale interpar­lamentarnu saradnju po nordijskom modelu. Nama je već Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore, ponudio da Sekretarijat Cetinjskog foruma servisira i ak­tivnosti u okviru ovog vida interparlamentarne saradnje.

Kojim oblastima bi trebalo da se bavi u početku (da li ekonomske, kulturne ili neke druge teme)?

Na konsultativnom sastanku sa predstavnicima četiri parlamenta, koji je 18. februara ove godine održan u Sarajevu, preliminarno su nominovane sledeće oblasti saradnje:

– S obzirom na skori ulazak Hrvatske u Evrop­sku Uniju (što je pozitivan momenat i za sve druge zemlje regiona) kroz intenziviranje interparlamen­tarne saradnje treba težiti da se sačuvaju i unaprede dosadašnja dostignuća u oblasti slobode kretanja ljudi, ne samo u smislu očuvanja bezviznog režima u svim uslovima, nego i kroz slobodno kretanje radne snage uz ujednačavanje nacionalnog zakonodavstva koje se odnosi na ovu oblast,

– Privredna saradnja je jedna od oblasti koja se na bazi interesa pokreće uz manje ili veće podstreke državnih činilaca. Međutim, s obzirom na značajnu ulogu ove oblasti u procesu normalizacije i unapređivanja ukupnih međusobnih odnosa, kroz veće zajedničko angažovanje parlamenata moglo bi se doprineti jačanju ove saradnje kroz otklanjanje još postojećih manje ili više vidljivih barijera u njenom odvijanju,

– S obzirom na veliku povezanost i međuzavisnost energetskih sistema ovih zemalja, kao i izgradn­je novih kapaciteta u ovoj oblasti, energetika bi mogla biti jedna od budućih oblasti u kojima bi se trebala unapređivati interparlamentarna, ali i međuvladina saradnja,

– U savremenim okolnostima zaštita životne sredine je svakako oblast koja je od zajedničkog interesa i čijem bi unapređenju intenzivnija interparlamen­tarna saradnja dala novi zamah, a bila bi poželjna i institucionalizacija pune i otvorene prekogranične saradnje u borbi protiv elementarnih nepogoda, kao što su požari, poplave i druge,

– Četiri zemlje Dejtonskog sporazuma imaju zajedničko kulturno nasleđe i tu činjenicu treba is­koristiti kao nešto što nas spaja i doprinosi boljem međusobnom razumevanju. Zato bi i ovo mogao biti resurs koji bi se mogao mnogo više unapre­diti kroz jačanje interparlamentarne saradnje u ovoj oblasti, u funkciji unapaređivanja ukupnih međusobnih odnosa.

Na osnovu ovih predloga ekspertska grupa Ig­manske inicijative sačiniće studiju sa preporukama koja će svoju prvu proveru doživeti na sastanku potredsednika četiri parlamenta koji će se 8. maja održati u Beogradu i čiji domaćin će biti Nebojša Stefanović, predsednik Narodne skupštine Srbije. Nakon toga sačiniće se finalni predlog kojiće biti predstavljen na tematskoj sesiji Igmanske inicijative na Cetinju početkom juna ove godine u čijem radu će učestvovati predsednici sva četiri parlamenta. Tom prilikom oni bi trebalo da potpišu i zajedničku izjavu o uspostavljanju interparlamentarne saradnje uz korišćenje iskustava iznordijskog modela.

Pišu: Jelena Đorđević i Lazar Milović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *