Odliv mozgova

11. oktobra 2013. | Društvo |

Samo tri zemlje sveta imaju veći odliv mozgova od Srbije

odliv_mozgovaMladi i obrazovani i dalje odlaze u svet, pa je Srbija prema odlivu mozgova na 141. mestu od 144 zemlje, pokazuje poslednji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma. Iza Srbije su samo Burundi, Haiti i Alžir. Najviše je iz zemlje otišlo lekara, elektroinženjera, IT stručnjaka i nešto malo manje mašinskih inženjera. Migranti su sve mlađi i sve obrazovaniji, a među njima prednjače muškarci. Iseljenici sa univerzitetskim diplomama najčešće napuštaju velike gradove – Beograd, Niš i Kragujevac, od čega je 57 odsto iz glavnog grada. Njihove top-destinacije su Amerika, Kanada, Velika Britanija i Nemačka.

Kao što je poznato, Srbija je još jedna zemlja u nizu drugih zemalja koje beleže rast stope fenomena poznatog kao “odliv mozgova” – napuštanja države od strane visokoobrazovanih ljudi, često stručnjaka i doktora nauka radi potrage za kvalitetnijim životnim uslovima i većim profesionalnim mogućnostima. Među raznovrsnim i potencijalnim razlozima odlaska visokoobrazovanih ljudi u većini država često se navodi politička nestabilnost, teška ekonomska situacija, nekompetentnost, ugrožavanje ljudskih prava; međutim svaka država ima i sui generis razloge, zato mladi iz Srbije pored gore navedenih parametara ističu i stranačko zapošljavanje, ukorenjenu korupciju, nepotizam, nemarnost države prema talentima i nemogućnost da pronađu posao za koji su se školovali.

odliv_mozgova2

Jedan od mnogobrojnih problema na koje nailaze mladi talenti jeste politika resornog Ministarstva, koja se pretežno ogleda u finansijskoj podršci mladim talentima, što jeste vredno pohvale, ali to nije dovoljno, jer isti talenti nakon što diplomiraju žele posao, ali posla za njih u Srbiji nema – mada bi se lakše našao posao da pripadaju stranačkoj omladini.
Nadležna Ministarstva moraju da pronađu način kojim bi usaglasili studijske programe na Univerzitetima sa realnim potrebama na tržištu rada, time bismo pratili pažljivije rad mladih naučnika i ujedno smanjili stopu nezaposlenosti među omladinom.

U suprotnom, dolazimo do sve učestalijih situacija u kojima svršeni student sa prosečnom ocenom preko devet, znanjem barem dva strana jezika i upisanim master studijama radi kao magacioner u stovarištu, a njegov dohodak je i do pet puta manji od dohotka isto obrazovanog čoveka koji radi ono za šta se i obrazovao, samim tim finansijski gubitak države je očigledan posebno u domenu poreza.
Država tada ne samo da gubi stručnjaka i kvalitetnog pojedinca, već i deo njegovog dohotka, a gubitak društva je teško proceniti jer je odlazak iz države sposobnog i visokoobrazovanog čoveka jednak odlasku dvadesetoro prosečno obrazovanih ljudi.

odliv_mozgova3

Danas najveći broj sociologa “odliv mozgova” vidi kao još jednu posledicu zahuktalog procesa globalizacije i bezgranične razmene robe, usluga i ljudskog kapitala. Upravo će i privlačenje ljudskog kapitala od strane ekonomski najmoćnijih država sveta obeležiti budući razvoj savremenog društva, gde će mladi, visokoobrazovani ljudi skloni kreativnom razmišljanju i inovacijama biti jako skupa i tražena roba.

Ono što sigurno treba da nas raduje jeste da većina mladih ljudi koji se sada obrazuju u najnaprednijim državama sveta želi da se vrati u zemlju i pomogne društvu jer “teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju neprolazne, sve teškoće nesavladive; ali kad se otrgneš od sebe i neodlučnog, kad pobediš svoju malodušnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi i svet (ili Srbija) nije skučen ni pun pretnji”, poručio je omladini Meša Selimović znajući da je ona najvažnija.

Piše: Aleksandra Jovanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *