Pismo iz Italije

3. januara 2011. | Društvo |

Ivan Grozni, tako su ga nazvali u ovdašnjim medijima. Slika istetoviranog navijača koji maše bakljom širi se Italijom. Nacionalna sramota, divljanje varvara, posledica situacije iz devedesetih.  Opet su stare floskule bezbrižno nadletale medijsko nebo zemlje Srbije, gnezdeći se i proizvodeći beznačajne analize beznačajnih vladinih psihologa, sociologa i  ostale rulje izvučene iz naftalina specijalno za ovu priliku. Krenimo ispočetka, prateći dva narativa. Jedan je ono što je autor teksta uočio, budući da se i sam nalazi u Italiji, a drugi je ono je servirano populaciji. Utakmica Srbija protiv Italije, tj. Srbija
protiv Đenove, predstavlja jednu utakmicu u nizu, utakmicu za kvalifikacije na neko prvenstvo. Ko će ga znati koje, a realno, nije ni bitno. Jedna od nebitnih stvari koju možda treba pomenuti jeste da je selektor, valjda, dobio otkaz, a da novog lika nisu svi voleli, zapravo, nije ga niko voleo. Pošto je uvod dat, vreme je da se osvrnem na stvari koje zaista znam. Možete se uveriti da moje poznavanje fudbala nije na visokom nivou. Znam,kakav sam to  muškarac… I dalje plačem noću zbog tog defekta. Slika iz medija: Huligani predvođeni izvesnim Ivanom su napravili nerede na stadionu. Zbog tih događaja je utakmica prekinuta. Detalji koje je javnost saznala su da je Ivan predvodnik grupe navijača Crvene Zvezde, te da su se švercovali do Italije koristeći karte nekih starica. ivan-bogdanov-lapresse

Drugi narativ: Navijači Srbije su se okupili u Đenovi tokom poslepodneva. Tokom celog dana su se nalazili u centru grada, gde su pevali su navijačke pesme (klasika), i ponašali se vidno agresivno (ako bih opet stavio “klasika” u zagradu, svrstao bih se u kategoriju B92). Bili su okupljeni oko fontane
na centralnom gradskom trgu, a zanimljivo je to što se nijedan policajac nije pojavio tokom celog poslepodneva, iako je izvestan broj kulturnih spomenika išaran grafitima (Duždeva palata, jedan od najbitnijih spomenika u Italiji). Pri ulasku na stadion, navijači su propušteni bez pretresa. Svi su ušli
na ograđenu tribinu grupno. Ne bi bilo na odmet izvojiti i činjenicu da je struktura navijača bila prilično raznovrsna. Tu su bile porodice, studenti i, naravno, grupa SrBskih delija.

Zajednički deo za oba narativa je da po ulasku “pristalica Srbije” na stadion počinje haos. Baklje lete na teren, seku se ograde, zapravo, sve ono što je tako lepo preneseno od strane medija. Utakmica se završava poništavanjem, i tu se narativi opet razdvajaju. Mediji prenose detalje da je vođa navijača uhapšen kada je pokušao da pobegne u prtljažniku autobusa. Takođe, kasnije se navodi da je veći deo navijača uhapšen po povratku u Srbiju. Sa druge strane, posle završetka utakmice, navijači su ostali na tribinama još par sati jer im policija nije dozvolila da izađu. Kada su napokon pušteni, dozvoljeno im je da se okupe ispred stadiona u zatvorenom krugu. Nešto kasnije u toku noći par autobusa je odvezlo deo navijača. Ostali su čekali jutro da bi ih pustili da se raziđu. U tom trenutku, grupa koja je pravila probleme na stadionu bakljom pogađa policajca u glavu. Nakon ovoga sledi odmazda italijanske policije u kojoj su stradali svi koji su se tu nalazili. Dosta ljudi koje poznajem je primljeno u bolnicu sa prelomima, krvavim glavama i svim sličnim bolestima koje pendrek ume da izazove.

Neko bi rekao da ove razlike ne menjaju situaciju, da je priča opet ista. Naprotiv. Ove sitne razlike i detalji daju osnovu za analizu onoga što se desilo, i zapravo čine ključni deo autorove perspektive. Sve u svemu, šta sam zaključio na osnovu informacija o dešavanjima u Đenovi, i razgovora sa ljudima koji su bili lično prisutni:

1. Cela priča je nameštena.
2. Navijači Crvene Zvezde su izričito odgovorni za dešavanja na utakmici.

Nekoliko sati pre polaska na fudbalsku utakmicu jedna devojka u Milanu javlja se na telefon. Devojka je student, vatreni rodoljub koji pati od klasičnog sindroma nostalgije. Baš zbog tog sindroma je i rešila da ode na utakmicu svoje zemlje i vatreno je bodri, ispoljavajući na taj način svoju povezanost sa Majkom Srbijom i SPC. Kao i obično, radosno odgovara na telefonski poziv, ipak je to njena majka. Sat vremena kasnije naša protagonistkinja se odriče svoje karte, čak je i poklanja, i ne odlazi na utakmicu koju je željno iščekivala. Njeni drugari su razočarani, ali kasnije u toku noći upoznaju pendrek italijanske policije, i sklapaju večno prijateljstvo sa njim. Oh, interesantno je napomenuti da je glavni junak ovog paragrafa rođaka Druga Ivice Dačića.

Majke nisu zvale njihove Delije, rekli su im da će biti na misiji, koja je pritom dobro plaćena. Bilo im je naređeno da prave nerede, makar to sami radili. Na kraju su morali sami da se sukobljavaju sa policijom. Dok su ostali gledali, oni su junački izazivali, maltretirali i pokušavali da izdejstvuju reakciju snaga reda. Kad god bi situacija postajala mirnija, novi plotun baklji bi poleteo od istih ljudi. Bilo je tu i nekih mlađih koji su oduševljeno prihvatili poziv za uništavanje, ali jedna grupa je rukovodila. Sve ovo sam čuo od ljudi koje je više od pendreka bolelo to što su bili izmanipulisani na ovaj način.
Tu ogorčenost, isprepletenu sa ironijom, pokušao sam da dočaram u ovom tekstu. Ali opet je tu pitanje ZAŠTO? I DOKLE?

Mislim da je ovo samo jedan od načina manipulacije, zarad ostvarivanja meni nepoznatih ciljeva. Davno sam prestao da verujem u medijsku objektivnost, tamo negde kada sam skontao za šta piša i vagina zapravo služe. Kasnije sam video i primere. Izbori na Filozofskom, razgovor sa novinarkom koja mi je priznala kako su lažirali izveštaj o rekonstrukciji puta, kako rade po direktivama partija. Ima tu još mnogo sličnih situacija, a ova je samo jedna od njih. Brine me samo to što laži rastu, šire se, dobijaju ogromne dimenzije, a to me plaši. Bojim se da jednog dana neću moći da razlučim istinu od laži. Za sada je još uvek lako, ali svakim danom su sve veštiji, lukaviji. Zbog čega su konstruisali ovu priču, ne znam. A iskreno, bojim se i da saznam…

Vasilije Marković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *