Politika kao oruđe propasti ili spasa

19. marta 2014. | Politika |

izboriJedna od mnogobrojnih odrednica politike jeste da je da je to ljudska tvorevina, vid organizovanja društva. Još od plemena, prvih ljudskih zajednica za uspešni razvoj i napredak istih bilo je potrebno uspostaviti vlast i kontrolu. U početku su to bile plemenske vođe, kasnije kraljevi, predsednici. Kojim god imenom ih nazvali njihova uloga bila je u zaštiti državne teritorije i sloboda i prava građana. Metode koje su koristili da to ostvare bili su različiti od sile do miroljubivih sredstava.

Politika kao oružije ili pak sredstvo pomirenja je uvek bila kreator medjuljudskih odnosa i težnji jednog naroda. Počevši od Deklaracije nezavisnosti preko Francuske revolucije do Prvog i Drugog svetskog rata politika je predstavljala osnov svih promena u današnjem društvu. Ako pogledamo politiku u svom osnovnom značenju kao težnju pomirenja suprotnosti i uspostavljanja mira među narodima, ne možemo da se zapitamo da li je uspela da ostvari taj cilj.

Možda ne možemo da promenimo prošlost, raspade država, materijalne i ljudske gubitke načinjene u ime politike. Ono što možemo, je da naučimo nešto iz sopstvene prošlosti. Živimo u vremenu u kome politika ima veliki uticaj na svakodnevni život, politička ideologija je kreator stvarnosti od koje zavise životi mnogih od nas. Koliko čovek može da utiče na tokove i odluke državnog vrha? Da li zaista živimo u vremenu u kome je jedini način da bi se čuo glas pojedinca nasilničko ponašanje, demonstracije, rušenje… U kom momentu su političari kao predstavnici sopstvenog naroda izgubili sluh za potrebe onih koji su ih na tu poziciju i postavili i okrenuli se samo sopstvenim interesima i ostvarenju što većeg profita zaboravljajući sve ono što su obećavali u predizbornim kampanjama.

vlada-srbije

Naša zemlja je nedavno prošla period predizborne kampanje, gde su nas sa svih strana bombardovali raznim obećanjima o boljem sutra, dok se narod se pita a šta se dešava danas. Svedoci smo tolike brze smene političara, da mnogima ni imena ne uspevamo da zapamtimo. Hvale se raznim diplomama, obrazovanjem, zaboravljajući da su dela ono sto se računa. Možda u toj gomili ljudi koji sebe nazivaju političarima, borcima za prava i slobodu naroda postoji neko ko zaista zeli da naš narod napreduje, ali da li je moguće popraviti nešto sto je toliko puta srušeno da je i suviše teško poverovati da se iz tog pepela može roditi feniks. Običnom čoveku je sve teže da ostane optimista jer smo i suviše dugo u mraku, a svetlo na kraju tunela se čini sve dalje i dalje. Mladi, koji bi trebalo da budu osnovna pokretačka snaga svega pozitivnog gube nadu, ostaju zarobljeni godinama na raznim biroima (ne)rada, ili pak rade na pozicijama za koje su prekvalifikovani. Oni stariji koji se možda i sećaju nekih boljih vremena stoje u redovima za mizarne penzije, ’’nagradu’’ za sve one godine rada uložene u temelje nače domovine. Da li treba svoje živote da stavimo u ruke samozvanih stručnjaka koji su nas već toliko puta izneverili? Da li imamo snage da pokrenemo revoluciju? Revoluciju svesti, revoluciju koja će nas podsetiti šta su to one najviše ljudske vrednosti samopoštovanja i požrtvovanosti za sopstveni narod i zemlju. Ili treba da ostanemo u mestu i nemo posmatramo kako nam neko drugi kreira svakodnevnicu ,potkrada sadašnjost i buducnost. U drugim zemljama koje možemo uzeti kao primer razvijenih demokratija vidimo da je politika kao instrument ostvarivanja prava naroda i poboljšanja života moguća i poželjna. U Srbiji još uvek nismo bili svedoci toga. I koga da krivimo? Političare, narod, inostrane sile ili nekog treceg? Promene kojima se teži se ne mogu i ne smeju ostvariti od strane pojedinaca već moraju postojati kao kolektivna svest građana. Politika je moćno oružije koje se ne sme zloupotrebiti već podrediti ciljevima sopstvenog naroda i tek onda možemo govoriti o promenama i željenom napretku.

Autorka: Milica Jotanović

Foto: e-izbori i mojahercegovina.com

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *