Praznična euforija i šta to znači za siromašne?

19. decembra 2013. | Društvo |

Piše: Ana Cagić

 

prazniciBliže se novogodišnji i božićni praznici – vreme veselja, slavlja, porodičnih okupljanja, dobrih želja i dobrih vibracija. Ili bi bar tako bilo za očekivati. Jednim delom ovaj obrazac svakako opstaje i većina građana se raduje ovim danima i uprkos finansijskoj krizi, niskom ekonomskom standardu i nemogućnošću da odgovore na onaj drugi, veoma izraženi karakter pomenutih blagdana. Neizostavan deo praznovanja jesu potrošnja i stihijska kupovina, bilo da su u pitanju pokloni, praznična trpeza, ulaznice za sam doček Nove godine i slično. Koliko je praznična euforija, pogotovo u sredini niskog ekonomskog standarda, komercijalizovana i vezana za potrošačku groznicu i kako se to odražava na one koji ne mogu da odgovore na svaku ponudu i izbor tržišta u tom domenu? Da li znači da manje ili „lošije“ praznujemo ako nemamo novca za doček u elitnom klubu, ako ne možemo da priuštimo skupocene poklone i tako dalje?

Ono što je važno naglasiti, iako je očigledno, jeste da živimo u svetu u kome materijalizam odnosi prevagu nad apstraktnim vrednostima kojima teži svaki pojedinac, poput prostog osećanja sreće. Problem je u izjednačavanju ovih pojmova, što dovodi do sasvim suprotnog ishoda – osećanja nespokoja i potištenosti, stresa i drugih negativnih manifestacija, onda kada pojedinac ne može da zadovolji veštački usađene materijalne potrebe. Autor Lipovecki podrobno govori o ovom fenomenu u svojoj knjizi „Paradokslana sreća“. Vreme praznika treba da bude vreme veselja i radosti, deljenja i darivanja, pre svega u simboličnom smislu. Takođe, važno je podsetiti se da je reč o velikim religijskim praznicima – koliko religijskog, a koliko komercijalnog danas oni sadrže jeste pitanje kojim se treba baviti. Danas, kada su procesi globalizacije, komercijalizacije i tehnologizacije na vrhuncu i oblast religijskog života se velikim delom pokorila ovim glomaznim mehanizmima. Neki autori smataraju da je religijska komponenta praznovanja izgubila svoju primarnu suštinu, te da su njegovi elementi dobili dimenziju jednostavne potrošnje i postale još jedan deo masovno potrošačke kulture. Posmatrajmo samo šoping groznicu koja vlada u iščekivanju novogodišnjih i božićnih veselja i, naravno, brojnih porodičnih slava kojih se naši sugrađani i zemljaci pridržavaju sa radošću i poštovanjem! Posebno je interesantno posmatrati ovaj fenomen u kontekstu našeg postsocijalističkog društva u kojem je u poslednjih dvadeset godina na snazi proces revitalizacije religije, sa ciljem integracije i etnomobilizacije – slavljenje porodičnih svetaca bi moglo svedočiti o tome. Ipak, novogodišnja i božićna potrošačka groznica i kult velikih kupovina došle su sa Zapada. Kako psiholog Žarko Trebješanin navodi, ovi praznici su uvezeni i predstavljaju upravo odraz globalizacije, koju karakteriše kapitalistički obrazac potrošnje.

praznici 1Šetajući gradskim ulicama, već početkom novembra vidimo okićene izloge, šljašteće reklame za novogodišnje popuste, na internet stranicama nas bombarduju raznoraznim akcijama i vaučerima za kupovinu, katalozima sa poklonima, najpovoljnijim ponudama za doček i tako u nedogled. Kako su novac i materijalnost još uvek osnovne vrednosti na kojima je zasnovano funkcionisanje našeg sveta, teško odolevamo iskušenjima šarenolikosti i sjaja ili ih bar priželjkujemo. Prazničnu potrošačku euforiju karakteriše upravo kupovina ne samo stvari koje nam nužno trebaju, iako je sam pojam potrebe veoma upitan, već nečeg više, nečeg što izlazi van svakodnevnih okvira. Šta se dešava onda kada to ne možemo da priuštimo? Šta je sa onima koji ne mogu da odvoje čak ni za najosnovnije egzistencijalne potrebe i kako oni doživljavaju vreme praznovanja?

U našem okruženju praznična šoping manija nije toliko izražena kao u kolevci napadnog komercijalnog marketinga na Zapadu, no ipak možemo primetiti slične kupoholičarske obrasce na rasprodajama u velikim marketima i tržnim centrima. Međutim, razlike između onih koji „imaju“ i onih koji „nemaju“ nisu tako drastične kao u nekim drugim zemljama. Čini se da je naš narod uglavnom navikao na periode „nemanja“ i nekako čak postao imun na potrošačku groznicu. Nesumnjivo je da ona postoji, no ekonomska situacija većine sprečava je da preraste u potpuno nezdravu pomamu. Naši sugrađani ipak vole da slave, pa će zarad prazničnih užitaka ući u dozvoljeni minus. Ali tu prestaje histerija, dok mediji objavljaju skandalozne naslove kako se kod nas za praznike nenormalno troši. Zvanična statistika nije poznata, ali je poznato da prosečan građanin i nema mnogo da potroši.

Najveći je broj onih koji mogu sebi da priušte skromno veselje – doček Nove Godine kod kuće sa prijateljima, poklone za svoje najbliže, tek nešto bogatiju božićnu trpezu od svakodnevne i slično. Oni nisu zavidni na one koji mogu da otputuju u inostranstvo za praznike ili dočekaju 1. Januar u nekom klubu, jer ovde nije sramota „nemati“. Susrela sam se sa brojnim mladim ljudima koji na pitanje gde će za Novu Godinu prosto priznaju da će ostati kod kuće jer nemaju para za neki veliki provod, ali da im do istog nije preterano stalo. Da li je to navika ili negiranje osećanja nedostatka, pitanje je kojim bismo se mogli pozabaviti.

A šta je sa onima na ivici egzistencije, koji borave u lošim životnim uslovima, koji nemaju dovoljno ni za svakodnevne potrebe? Oni sasvim očigledno ne mogu da priušte da na bilo koji način učestvuju u prazničnim kupovinama. Njihov odnos prema praznovanju je više ravnodušan nego negativan, iz prostog razloga jer imaju druge potrebe koje treba zadovoljiti, te su tako i potpuno izmešteni iz vrtloga šoping groznice. U oba ova slučaja zajednička je crta kreativnosti i privrženosti bližnjima – umesto kupljenih poklona pojedinci sami prave darove i ukrase, provode vreme jedni sa drugima, zajedno spremaju praznično posluženje i tako dalje. To bi svakako mogla biti pozitivna strane nezavidne situacije u kojoj se mnogi nalaze i koja čini da ovaj period radovanja, opuštanja i darivanja prođe u lepom raspoloženju i da novac bar privremeno ne nedostaje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *