Prst umesto olovke

8. januara 2013. | Društvo |

Više od osam odsto građana Republike Srbije i danas se potpisuje palcem, ili slovom iks, umesto imena!

Pravo na obrazovanje zagarantovano je Ustavom, ali ga ne ostvaruje čak 1,35 miliona građana Srbije, i to kada je u pitanju samo osnovna škola koja je zvanično i besplatna. Među obrazovanim stanovništvom najviše je onih sa srednjom školom (49,7 odsto), dok je sa vi­sokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana, navode u Republičkom zavodu za statistiku. Najnoviji podaci su poražavajući – oko 8,7 odsto građana RS nije završilo os­novnu školu, dok 34,9 odsto ima samo osam razreda!

Beograd je prema zvaničnoj statistici najpismeniji grad u Srbiji. Nepismenost je najučestalija kod starije populacije, kod žena i kod pripadnika nacionalnih manji­na – pogotovo Roma. Tri centralne gradske opštine, Savski venac, Stari grad i Vračar prve su u republici po broju pismenog stanovništva, sa samo 0,4 odsto onih koji ne poznaju azbuku, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Najlošija situacija je sa beogradskim Romima kod kojih je čak četvrtina nepismena. Nedostatak doku­menata i teška materijalna situacija sprečavaju uključenje ove manjine u sistem obrazovanja – šest od deset nema završenu osnovnu školu. Čitanje i pisanje im zbog toga ostaju nedostižne “veštine”. Zbog slabog pohađanja os­novne škole veliki broj starih sugrađana nije pismen. Slična je situacija i sa ženskom populacijom. Starijim sugrađankama, u patrijarhalnoj Srbiji bilo je mnogo teže da se opismene nego njihovim vršnjacima. Prosečno, 3,9 posto pripadnica lepšeg pola nije u stanju da se potpiše, dok je kod jačeg pola taj procenat svega 1,6.

Prema poslednjem popisu stanovnistva, u Srbiji ima više od 250.000 ljudi koji ne znaju ni da se potpišu. U školu se najčešće uopšte ne upisuju najsiromašniji, Romi, deca sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju, ali sve više i deca iz seoskih sredina. Oni koji se upišu, najčešće napuštaju školske klupe zbog nemaštine, nemogućnosti da dođu do škole jer daleko stanuju, zato što već u školskom uzrastu počinju da rade.

Država ulaže napore zajedno sa pojedinim lokalnim samoupravama: olakšava se upis dece bez dokumenata u školu, obezbeđuje prevoz, besplatni udžbenici, ali sve to i dalje prati neumoljivi podatak da se za obrazovanje izdvaja nedopustivo malo novca iz republičkog budžeta. Bogatije opštine mogu sebi da priušte da kupe osnovcima i po dva kompleta udžbenika, ali one siromašne ne mogu da im obezbede ni da stignu do škole.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini. A prema podacima od ukupng broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona dece.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *