Razgovor sa Borisom Bakalovim-Nicim izazvan

10. aprila 2013. | Kultura |

 

Većinu benda ne čine profesionalni muzičari.

Ko je inicirao osnivanje benda?

Osnivanje benda smo inicirali Bojan Gluvajić i ja. Nekoliko godina smo sa prijateljima muzičarima organizovali, jednom godišnje, svirku na kojoj smo svirali obrade. Bavljenje muzikom nam se jako dopalo. Na jednu od proba za te svirke smo doneli nekolicinu pesama koje smo smislili Bojan i ja. Svidelo nam se svima kako zvuče i od tada je sve krenulo ovim putem gde smo danas.

Kada ste osnovali bend, šta je bio prvi cilj koji ste sebi postavili?

Jako nam je zabavno bilo üto su naüe autor­ske pesme nailazile na sjajne reakcije prvo kod najbližeg kruga prijatelja, pa onda prijatelja od tih prijatelja i tako dalje. Bili smo gladni tih reakcija. Cilj nam je bio da što više ljudi čuje te pesme i da što više ljudi da svoje mišljenje. Na osnovu reago­vanja svih tih ljudi shvatili smo da mnogi od njih imaju slične komentare, a to su da se osećaju lepo dok slušaju našu muziku. To je postao jedan od naših ciljeva, da ljudi iskreno uživaju u onome što imamo da im ponudimo.

Da li su se do sada ambicije benda izmenile?

Ne.

Šta je novo “Ničim izazvan” doneo postojećoj muzičkoj sceni?

Nisam siguran da li smo doneli išta novo ili suviše rano govoriti o tome. Mislim da ce biti potrebno nekoliko godina da se pokaže da li smo doneli nesto novo ili ne jer je jako tesko danas unositi inovacije bilo kakvog tipa, a naročito u muzici. Potajno se nadamo da ćemo jednog dana uspeti u ostvarivanju skoro nemogućeg.

Ko je publika benda “Ničim izazvan”?

Publika benda je, čini mi se, prilično raznovrs­na. Od vrlo mladih koji su stalno željni nečega novog, preko ljudi naših godina kojima nedostaje nešto novo i koji cene trud, rad, kvalitet, do stari­jih koje naša muzika podseća na muziku njihove mladosti.

Gde vas mogu čuti ljubitelji vaše muzike?

U narednom periodu ćemo napraviti pauzu sa svi­ranjem uživo i “bacićemo” se na studijski rad i sni­manje novih pesama za predstojeće leto. Kada otopli, može se očekivati i da počnemo sa sviranjem. Plani­ramo solo nastupe i festivalske svirke. Svi koji budu želeli da nas čuju imaće dosta prilika za to.

U čemu nalazite inspiraciju za svoju muziku?

Nalazimo je u svakodnevnim emocijama, dile­mama, razgovorima, razmišljanjima, posmatranji­ma ponašanja ljudi, razlaganjem očiglednih i manje očiglednih situacija. Inspiracija je pitanje fokusa.

Trudimo se da što manje obrađujemo teške soci­jalne teme kojima su nam svima pune glave, a da se vise koncentrišemo na afirmaciju lične emocije, na veličanje i podržavanje iskrenog osećanja običnog ljudskog bića.

Ko vam je bio najveća podrška kada ste počinjali sa radom?

Najveća podrška su nam bili najbliži prijatelji koji su bez zadrške hvalili ili kritikovali ono što radimo i time bili bitan deo u razvoju muzike i benda. Oso­ba koju moramo izdvojiti je Robert Telčer, gitarista Velikog Prezira i Partibrejkersa, veliki čovek i veliki muzičar. Da nije njega, cela ova priča bi se razvijala mnogo teže i mnogo sporije.

Koji su bili najveći izazovi za rad benda do sada?

Najveći izazov je bio sam početak, naravno.Stvoriti nešto bez ikakvih kompromisa, potpuno iskreno, a dopasti se širokom krugu ljudi je stvarno izazov. Sva­ka druga prepreka je bila rešiva na ovaj ili onaj način. Uz trud, jaku volju i mnogo rada, šanse za neuspeh se svode na minimum.

Ima li u Srbiji podrške za nove inicijative?

Ima ako znate gde da tražite ili očekujete podršku. Najveći problem je novac. Na žalost mnoge ideje su neostvarive ukoliko niste u mogućnosti da ‘’odrešite kesu’’. Sreća u nesreći je ta da većina nije u zavidnoj finansijskoj situaciji, tako da ostaje čista kreativnost i snalažljivost što mnogo puta ispada bolje od nečega što je plaćeno novcem jer je uložena čista ljudska energija i sva­ko ko učestvuje ulaže deo sebe i, naravno, želi da to bude što bolje urađeno. Profit je, u tom slučaju, zagarantovan na mnogo višem nivou od novčanog, koji u tom slučaju postaje manje bitan.

Ko podržava nove inicijative u Srbiji?

Podržavaju ljudi koji su u istom ‘’sosu’’ u kojem ste i vi. Neko ko se bavi istim stvarima kao vi, koji ima iste ciljeve kao i vi. Jedino tako se može održati ta neka vrsta opšteg mentalnog zdravlja i jedino tako se može uspeti. I naravno , podržavaju ljudi koji imaju kapital i koji vide u vama mogućnost da taj kapital uvećaju preko vas. Lično, navijam za ove prve.

Kakva su vam iskustva sa medijskom podrškom novih bendova kod nas?

Utisak je da može mnogo bolje. Mediji su jed­no od najmoćnijih oružja današnjice i muzika može učiniti čuda, kako na nivou jedinke tako i na globalnom nivou, i trebalo bi je pametno iskoristiti, samo se postavlja pitanje koliko pa­metnih i normalnih ljudi je spremno da se lati oružja. Na žalost, bilo kakvo oružje i moć uvek dospeva u ruke pogrešnih ljudi.

Šta biste poručili mladim ljudima koji razmišljaju o pokretanju novih inicijativa u Srbiji?

Odrastamo uz utisak da je uspeh uvek negde drugde, da je uspeh nešto što nije uobičajeno kod nas i da se uvek događa nekom drugom, a da mi samo postojimo ovde da bi smo, eto, postojali. To je apsolutna glupost. Ko god ima bilo kakvu ideju, treba da se potrudi, da je izgura do kraja. Ukoliko takva inicijativa ne uspe, treba preći na sledeću i nikada ne klonuti duhom. Osećaj da ste probali nešto i niste uspeli može biti vrlo blizak uspehu. Isto tako je osećaj da niste probali skoro isti neuspehu. Samo hrabro.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *