Sindikati

16. oktobra 2013. | Društvo |

Nedavno su proslavili 110 godina. Postoji više od 20 hiljada različitih. Samostalni, nezavisni granski… razjedinjeni i nedovoljno moćni da zaštite radnike, ravnopravno pregovaraju sa poslodavcima i bitno utiču na politiku drzave. Nedovoljno bliski mladima.
Pre više od veka…

sindikatPočetak sindikalnog delovanja vezuje se za 1903. godinu, iako su radnički pokreti nastali još sedamdesetih godina 19. veka, kada je Srbija bila deo Otomanske imperije. Demonstracije iz 1876. u Kragujevcu, poznate pod nazivom „Crveni barjak“ u kojima su učestvovali radnici Topolivnice, označile su jednu novu pojavu tog doba – pojavu radničke klase i začetke kapitalizma. Srbija je 1878. godine nakon Berlinskog kongresa postala nezavisna i samostalna država. Za vreme vladavine poslednjeg Obrenovića počinje da se razvija i osamostaljuje radnička klasa koja živi u veoma teškim uslovima pa prvi dani dvadesetog veka protiču u znaku formiranja modernog radničkog sindikalnog pokreta. Nakon Majskog prevrata 1903.godine, 15.maja, osnovan je radnički savez Srbije i od tada kreće brz i buran razvoj sindikalnog udruživanja i delovanja. Kroz istoriju sindikati su nosili terete kriza i ratova kroz koje je prolazila i država: Balkanski i Svetski ratovi, period komunizma, socijalizma, raspad SFRJ, devedesete, tranzicija… Na putu obeleženom štrajkovima, pokušajima ukidanja, obnavljanja, ujedinjavanja i razjedinjavanja, sindikati i savezi sindikata su se od društveno-političke, transformisali u intersnu organizaciju zaposlenih.

Razjedinjeni i nemoćni

sindikati2Trenutno u Srbiji postoji oko 26 hiljada sindikata. Po broju članova tri najveća sindikata su Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata. Ovako velki broj sindikata omogućio je prilično liberalan Zakon o radu, po kome je moguće osnovati sindikat sa svega nekoliko članova. Brojnost sindikata, nažalost ne komparira sa snagom i moći koju imaju, već je odraz nejedinstva i rasparčanosti. Prema istraživanju javnog mnjenja sprovedenom 2010. godine, samo 14% punoletnih građana je obavešteno o radu sindikata, potom svega 22% zaposlenih i 48% članova sindikata. Jedan od autora knjige “Sindikati u medijima”, Srećko Mihailović, govori o korelaciji poverenja i informisanosti o sindikatima. “Poenta je u tome što realni medijski prikaz sindikalnog rada, omogućava uvid u sindikalnu ne-moć, a obaveštenost o nemoći generiše nepoverenje. Uostalom kako bi se i moglo imati poverenje u organizaciju koja je malo moćna – i politički i socijalno.” Ne treba zaboraviti činjenicu da je (ne)moć sindikata rezultat odnosa države i njenih institucija, političkih stranaka i njihovih interesa, kao i odnosa vlasnika kapitala, koja naročito dolazi do izražaja u vremenu socio-ekonomske krize. Najveći problem je, ipak, prevelika nezaposlenost u Srbiji, gde prosečna stopa nezaposlenosti preti da do kraja godine dostigne 30%. sindikati3Upravo tu do izražaja dolazi raskorak između očekivanja radnika o zaštiti njihovih narušenih prava i visini dohotka i nemogućnosti sindikata da se izbore za njihov bolji položaj. Opet, sa druge strane, ovakav odnos je posledica nedovoljne angažovanosti i solidarnosti samih zaposlenih zbog neizgrađenih navika i straha od gubitka posla i obezbeđivanja egzistencije u vreme krize. Međutim, razočaranost efektima predhodnih protesta, dovodi do nepoverenja u sindikate, pa i u njihove lidere. “Raširen je utisak da lideri sindikata zbog strateških, ali još u većoj meri taktičkih, političkih razloga, kao i ličnih interesa i animoziteta, nisu pokazali dovoljnu spremnost za međusobnu saradnju.”

Sindikati u politici

Moć sindikata ogleda se u snazi uticaja na politiku vlasti od čega zavisi i pregovaračka pozicija sindikata. Kao instrumenti ostvarivanja ove pozicije sindikati koriste različite modele povezivanja sa političkim strankama. Počev od institucionalizovane ugovorne saradnje, delovanja sindikata pod okriljem neke stranke do formiranja sopstvenog političkog krila ili stranke. Česta praksa je uključivanje predstavnika sindikata u  rad odbora parlamenta i vlade i vladinih agencija ili osnivanje posebnih tela za vođenje socijalnog dijaloga sa pretežno konsultativnim i savetodavnim funkcijama i ovlašćenjima. Do izraženog intenziviranja odnosa  između sindikata i partija dolazi pred izbore gde iz trgovine podrškom i privilegijama sve strane trude da izvuku maksimum. Stranke se u cilju dolaska na vlast vode logikom obećanja (i realnih i nerealnih), a sindikati logikom realizacije svog pregovaračkog potencijala. Svi prethodni primeri simbioze sindikata sa vlašću u Srbiji, potpisivanje ugovora o saradnji sa pojedinim političkim strankama, pa i samostalna istupanja na izborima, nisu dala naročite rezultate. “Sve dok ne dođe do ukrupnjavanja i profiliranja partijske, ali i sindikalne scene, ovi sporazumi će imati ulogu, karakter i sudbinu malih, parcijalnih uloga sa kojima se ozbiljno ne računa i na koje se, u međuvremenu, zaboravlja.” Međutim, i bezuslovna podrška sindikata političkim partijama slabi    pregovaračku moć, onemogućava međusindikalnu saradnju i može izazvati dodatne podele unutar sindikata.

Mladi sindikalci

sindikati4Kakvu sliku o sindikatima imaju mladi govori podatak da su tek trećina mladih od 15 do 35 godina učlanjeni u neki od sindikata, naspram 67 % mladih koji nisu i smatraju da sindikati nemaju dovoljno sluha za njihove potrebe i da ne komuniciraju sa mladima na njima razumljiv način. Najčešći razlozi zbog kojih nisu članovi sindikata su: nezaposlenost (27%), neinformisanost (18%), percepcija da sindikat nije zaštitio kolegu/inicu kada su mu radna prava bila ugrožena (14%),neprepoznavanje uloge sindikata (12%), nepoverenje u sindikat (11%), strah od poslodavca i nepostojanje sindikata u preduzeću (4%). Brojke opominju da bi sindikati približavanjem svojih aktivnosti i načina komunikacije sa mladima, promenom politike i većim uključivanjem mladih u strukture odlučivanja, mogli mnogo bolje da iskoriste velike potencijale mladih.

Piše: Ljubinka Ljujić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *