Socijalna pravda

10. aprila 2013. | Društvo |

Socijalna pravda u jednom društu može postojati samo ako ako prožima sve njegove aspekte, a to je moguće samo ako svi pojedinci uživaju apsolutno isti i potpuno pravedan tretman. Iako se ovakva ideja svuda pominje i provlači kao zagarantovano pravo svakog pojhedinca u praksi postoje brojni problemi, pa kao takva predmet je brojnih razmatranja i jedan od ve­likih problema sadašnjice. Ona podrazumeva kontinu­iran proces borbe i stalnog nastojanja za poboljšanje, a onda i očuvanje ljudskih prava i u celini pravednijih odnosa među narodima u svim delovima sveta. Kako socijalna pravda predstavlja osnov napretka svake za­jednice, kao i postojanja mira i sigurnosti unutar nje pitanje njenog očuvanja postaje još značajnije.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2007. godine 20. februar svetskim danom socijalne pravde. Svake godine taj datum predstavlja povod za razgovor o stanju i načinima poboljšanja ljudskih prava i odnosima među narodima. On predstavlja povod za priču o smanjenju siromaštva, podseća na neophodnost borbe za uspostavljanje jednakosti i bri­sanje diskriminacije po svim osnovama. Jednakost i slobode jesu garantovane svakom pojedincu najvišim državnim aktom, međutim u praksi vidimo da to nije dovoljno i za uspešno sprovođenje. Pitanje je u kojoj meri uopšte možemo govoriti o stepenu ostvarljivosti kada se uzmu u obzir svi raspoloživi podaci. O alar­mantnosti pronalaska rešenja govore i podaci kod nas o problemima sa kojima se suočavaju građani tokom svakodnevnog života.

Prema poslednjim izveštajima preko 30.000 ljudi se hrani u narodnim kuhinjama. Međutim ni one nemaju dovoljno mogućnosti da zadovolje rastući broj koris­nika, tako da za znatan broj to predstavlja jedini obrok dnevno. Tu su i drugi poražavajući podaci. U aprilu 2012. godine prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti je bila 25,5%, prema prema najnovijim podacima iznosi 23,1%. Kada tome dodamo i činjenicu da oko 650.000 ljudi neredovno prima plate, kao i broj nezaposlenih koji stalno raste problem izgleda zaista alarmantno.

Takođe uznemirava činjenica da je broj koris­nika socijalne pomoći poslednjih godina u stalnom porastu. Danas taj broj se kreće oko 700.000. Izdva­janja u budžetu u te svrhe postoje, međutim nedo­voljno. Suočeni sa ovakvim okolnostima dolazimno do neizbežnog pitanja da li i u kojoj meri kod nas socijalna pravda zaista postoji? Šta je to što smo mi kao društo uradili i šta svakog dana činimo na njenom napretku? Zato svaki pojedinac treba da se zapita šta je to čime on može da doprinese da se ovakvo stanje po­pravi i da zajedno radimo na njegovom prevazilaženju.

Samo obeležavanje ovog datuma jeste dobar mo­tiv i svakako doprinosi razvoju svesti o potrebi prevazilaženja ovog problema. Ovaj dan ustanovljen je samo radi zajedničkog podsećanja šta u ovoj blasti treba da bude sprovedeno. Za konkretne korake on ne znači mnogo ukoliko ne postoji sveobuhvatan i sistematičan proces sprovođenja planiranih aktivnosti.

Socijalna pravda bi trebalo da se odnosi na svaki segment društva, da podrazumeva potpunu jednakost, ravnopravnost i u etičkom i materijalnom smislu. Teorijski ovakva ideja lepo zvuči, međutim činjenica je da u praksi ljudi se suočavaju sa diskriminacijama različite vrste. One su usmerene prema različitim društvenim slojevima i po različitim pitanjima. U Srbiji među najugroženijim licima jesu Romi, osobe sa inva­liditetom, žene i deca. Svakako i izbegla i raseljena lica kojima je vrlo teško da se uklope u sredinu, reše imov­insko pitanje i pronađu posao. Žene se svakodnevno susreću sa ograničenjima raznih vrsta od mogućnosti zaposlenja, preko manjih plata, obrazovanja i brojnih drugih oblasti gde se stavljaju u podređen položaj u odnosu na muškarce. Postizanje rodne ravnopravnosti je jedan od impertiva u ovoj oblasti. Jedino ako postoje jednake šanse i mogućnosti za sve pripadnike zajed­nice moći ćemo da govorimo o kretanju u pravom smeru i zadovoljenju svih garantovanih prava, slo­boda i jednakosti građana. Za sada na ovu temu postoje nadahnuti govori i osude raznih incidenta te vrste. Međutim ako imamu u vidu rastući prob­lem i stopu od 10% stanovništva koji živi ispod granice siromaštvau jasno je da mnogo veći napori i drastičniji koraci moraju biti preduzeti.

Piše: Jovana Aleksić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *