Šovinizam u svoja četiri zida, uz teleću čorbu

9. februara 2017. | Ljudska prava |
image_pdfimage_print

Porodični ručkovi i proslave su mesta na kojima često ispliva nacionalizam i šovinizam, koji predstavljaju deo bliskog diskursa. Hrana vam neizbežno presedne jer su upravo ovakve prilike svojevrsna zona komfora kada ti militantni stavovi neće biti osuđivani.

Osuda, u načelu, ipak postoji. Upravo zbog činjenice da nacionalizam i šovinizam, predstavljaju društveno neprihvatljiv diskurs. Razlog tome je činjenica da u jeku tranzicije moramo dorasti civilizacijskom trenutku tolerancije, demokratije, vrednovanja različitosti i sličnih floskula koje često čujemo a retko razumemo. Zato, u svoja četiri zida sa porodicom, mogu biti iskazani iskonski afiniteti. Izroniće pravo lice i stavovi Srbije.

Opšte poznata stavka je da u Srbiji imamo oko milion eksperata za fudbal, na hiljade vrsnih poznavalaca spoljne politike i, naravno, istorije muzike, i filma. Verovatno je česta situacija da na nekom porodičnom ručku, slavi ili prigodnoj proslavi, sednete pored jednog takvog ujaka, strica, teče, dede ili slične pater familias figure koja dominira diskusijom i počinje svaku rečenicu dramskom pauzom iza koje sledi „Da ti kaže nešto tvoj ujak/stric/teča/deda…“.

Njegova je poslednja, najbitnija, i on je uvek u pravu. Da li je to ta neosporiva činjenica da je Bane Ivanović jedan promašaj od igrača, da Švabe i Bugari hoće ponovo da nas pokore kao (što to arhetipsko neprijateljstvo nalaže) ili ’pak da ja, kao pripadnik srpske nacije ne bi trebalo da se družim sa svojim sunarodnicima iz Novog Pazara. Ne daj bože nešto više da imam sa nekim od njih jer „bolje najgori Srbin, nego najbolji Turčin“. Tu i tamo se naiđe na neki vic o Romima koji se završi zaključkom „njima je lopovluk u krvi“.

U svakom slučaju, diskusija se uvek završava sa činjenicom „Još si ti mlada, kazaće ti se samo..“ jer se očigledno (muška) starost na ovim prostorima tretira kao mudrost, iako sam u većini situacija suočena sa istima nailazila na zatvorenost, konzervativizam (kao blagu reč), ksenofobiju, i surovi šovinizam.

Uzrok jeste, u velikom broju slučajeva, nemaština, gde nacionalizam uskače kao surogat, rađa se osećaj superiornosti u datom trenutku nemoći. Nemogućnosti da se plati struja, grejanje, a kamoli da se razmotri odlazak na odmor. Nacionalizam je osećaj date, ničim zaslužene, umišljene, arogantne i neosporive superiornosti. On se postavlja kao vrhunski faktor kontrole. Ovaj osećaj hrani ego, ali predstavlja i deo sistema koji pojedinca drži pasivnog. Nemog i nesrećnog u redovima za poštu, penziju, lekara.

Međutim, ono što je dozvoljeno jeste prostor i prilika da na porodičnim proslavama propoveda, da se dane dušom. Potrebno je osvetliti ovakve odnose, potrebno je upreti prstom. Identifikovati krivca. Krivci nisu osobe koje su podložne reprodukciji dominantnog diskursa, i koje su uglavnom stariji i radno sposobni muškarci, dubokog glasa. Zapravo je neophodno razložiti i prepoznati šablon koji se ponavlja. Šablon šovinizma, verbalnog nasilništva i isključivog mišljenja.

Lako je pričati i propovedati. Mnogo teže je uzeti u ruke sve te dosadne zakone i Ustav i potkovati svoje stavove. Zakoni su sa razlogom nejasni, obimni i dosadni prosečnom građaninu ili građanki.

Zapravo, tu je moć. U činjenici da postoji zakonom obavezujuća deklaracija ili konvencija koja garantuje osnovna ljudska prava. Ne leži snaga u topuzu i izlaganju potkovanom šovinističkom demagogijom. Snaga je u tome da ti možda prepoznaš ko je taj kome su uskraćena prava, ko je na tapetu na tim proslavama, ručkovima i slavama. Ko taj drugi, drugačiji, ko je trn u oku dominantne politike?

Zašto? Pa, možda i ti jednog dana budeš na dnevnom redu dok budeš bezbrižno srkao svoju teleću čorbu.

Milica Andžić rođena je 1990 godine. Diplomirala je novinarstvo, i trenutno je na master studijama Kulturne politike i menadžmenta na Univerzitetu umetnosti. Na studentskom FMK radiju bavila se društveno angažovanim temama i umetnošću. Učestvovala je u realizuaciji feminističkog festivala BeFem. U okviru letnje škole Komparativnih studija konflikta bavila se društveno – politikčim kontektstom diskusa tranzicije u Srbiji. Autorka je istraživanja o društveno – političkoj ulozi izveštavanja o reprezentativnom sportu u okviru seminara „Generacije u pokretu“ Centra za napredne studije Jugoistočne Evrope u Rijeci. Govori engleski i francuski jezik. Zanimaju je ljudska prava, inkluzija, politika, umetnost i kultura.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *