Student/kinja je rekao/la

10. aprila 2013. | Društvo |

Jezik ne odražava samo način na koji razmišljamo, nego i oblikuje naše razmišljanje. Ako se reči i izrazi koji nagoveštavaju da su žene inferiorne u odnosu na muškarce stalno koriste, ta pretpostavka o infe­riornosti postaće deo našeg sistema vrednosti.“

(Vodič za upotrebu rodno neutralnog jezika, UNESCO, 1999.)

Jedan od koraka u pravcu ostvarivanja rodne ravnopravnosti jeste upotreba rodno osetljivog jezi­ka. U Pojmovniku rodne ravnopravnosti stoji da je to: „Ponašanje u pisanoj i govornoj jezičkoj praksi tako da se pomoću jezika signalizira shvatanje o ravnopravnosti polova u društvu.“ U ovom tekstu bih želela da kroz nekoliko primera pokažem kako to za sada izgleda u našem jeziku.

Kažu da jezik najbolje oslikava stvarnost u jed­nom društvu. U običnom govoru je gotovo ustaljen izraz „čovek i žena“, čime je muškarac ili muž, što bi bilo ispravno, poistovećeno sa čovekom, ali je žena izgleda po ovom izrazu, izuzeta iz te vrste. Primeri ženske nevidljivosti u našem jeziku su brojni, počev od javnih dokumenata, uputstava i preporuka koje uglavnom prepoznaju muški rod imenica, zatim anketa, kokursa i oglasa gde su tražena zanimanja takođe u muškom rodu, do pisanja titule žene u muškom rodu ili imenovanje prema pripadnosti mužu ili ocu. Ako je društvo napredovalo po pi­tanju ravnopravnosti polova, što nam bar formalno dokazuju usvojeni zakoni, onda bi taj napredak tre­balo da bude vidljiv u jeziku. Kako i u jeziku postoje pravila i zakoni, onda bismo mogli početi od os­novnog pravila u sklapanju rečenice, da se subjekat i predikat moraju slagati u rodu i broju. Ako bi se poštovalo ovo pravilo, onda u svedočanstvu ne bi trebalo da piše da je učenik završio/la razred, ili na potvrdi o studiranju da je student upisao/la godinu. Možda ne bismo dolazili u situciju da u medijima neretko čujemo ili pročitamo da je premijer izjavila ili ambasador posetila. Ni na jednoj legitimaciji se ne upotrebljavaju forme gramatičkog roda paralel­no, već piše: korisnik kartice, putnik je dužan i sl.

U decembru 2009. godine usvojen je Zakon o ravnopravnosti polova, međutim Srbija još uvek nema rodno osetljivu službenu statistiku i upotreba ženskog gramatičkog roda nije službeno verifikovana. U ovome leži razlog za nekorektnost prethodno navedenih primera.

Ne treba da čudi što pojedini nazivi titula, pro­fesija i funkcionerskih pozicija imaju samo muški rod, jer su ranije uglavnom samo muškarci i mogli da dođu do njih. Pošto u današnje vreme žene uz­imaju učešca u svim sferama javnog života, otuda nasleđeni nazivi u muškom rodu nisu adekvatni. Složićemo se da nazivi pojedinih profesija, titula ili pozicija u ženskom rodu zvuče čudno ili je teže naći odgovarajući naziv. Recimo, sociološkinja, psihološkinja, borkinja, prevoditeljka, vojnikinja… Oni koji zastupaju stanovište da ženu u jeziku u javnoj sferi treba učiniti vidljivom smatraju da treba pronaći i praviti forme koje odgovaraju duhu tog jezika i da će konstantnom upotrebom tih formi one postati uobičajene. Sa druge strane, pojedini nazivi zanimanja ili termini koji opisuju neku karakteristi­ku imaju samo ženski rod. Na primer, hostesa, bab­ica, dadilja, prostitutka, sponzoruša… nemaju svoje parnjake u muškom rodu koji bi se poklapali i u formi i u značenju. Vrlo česta pojava je da se u situ­acijama kada muškarca treba diskreditovati, pripisa­ti mu neku lošu osobinu ili poniziti, koriste izrazi u ženskom gramatičkom rodu. Jedan od blažih prim­rera uvrežen u našem jeziku je kada za plašljivog muškarca kažete da je kukavica. Upravo suprotno, kada hoćete da naglasite neke kvalitete ili dobre os­obine žene, onda će te reći da je zmaj, lav ili pravi drug. U knjizi “Rod i jezik” navodi se zapažanje da se u medijima kada se govori o ženama, češće poja­vljuju nazivi titula, profesija ili funkcija u ženskom rodu kada su u pitanju vesti negativnog karaktera, a u muškom rodu kada se pominju u pozitivnom kontekstu.

Dešava se da žene same insistiraju da se njihova zvanja i funkcije izgovaraju u muškom rodu jer su mišljenja da bi imenovanje u ženskom rodu uman­jilo moć i značaj njihovih dostignuća i da se ovako osećaju ravnopravnijim sa muškarcima. Međutim, vrlo je diskutabilno da li time što se ne želite da se razlikujete ističete svoju ravnopravnost, ili istican­jem različitosti ustvari osvajate ravnopravnost.

Dakle, poenta priče nije da se izmišljaju nova pravila ili izvrću postojeća da bi se jezik bez potrebe učinio nakaradnim, već da da jezik treba da bude u skladu stanjem u društvu i sa usvojenim zakonima ne samo u državi, već i u svetu. Ako već donosimo zakone koji garantuju ostvarivanje prava jednakos­ti i ravnopravnosti u svakom smislu, onda bi tre­balo i da se sprovode. Usvajanje i primena rodno osetljivog jezika je dugotrajan proces koji podra­zumeva uvođenje u izradu rečnika i gramatika, udžbenika i institucionalni diskurs.

Piše: Ljubinka Ljujić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *