Svuda će me biti

8. januara 2013. | Kultura |

Bila sam tu i juče
Za dve godine i tri
Uvek
Kad dođeš da zaboraviš sve lepo
Kad čuješ da plačem
Da te dozivam pesmom
Biću tu i kad otvoriš oči i shvatiš da ničega nema
Biću kao brat propalice u telu propadanja
Pod lampom u senci jeseni
Biću u staroj fotografiji i u rifovima iz tvoje gitare
U bojama mrtvila, istrunulog lišća
U svakom obodu starih izjedenih šešira
U svojoj nemoći, u svojoj slabosti
Ali slaću ti snagu pesmama
Pisaću ti uvek
I tebi i svima koji me okrznu
Ali tebi posebno i najviše
Strasno
Sve najbolje tebi biće upućeno
I posle svega. I nakon sebe same
Naročito tada
Kad ne bude više mog lika u jutrima
Ja biću u drugom svemu
A neće me biti
U lelujanju gospodskog vina
Kao vitraž moj lik će da treperi pod plamenom
U svemu što dodirneš, a neće me biti ni za juče
Ni za novo doba
Videćeš me u požuteliim noktima prosjaka
U ispucaloj koži svoje maćehe
U kapima parfema jeftine kurve
U otpacima hrane iz lošeg hotela
Svuda će me biti
U ožiljcima i izgrebanim tragovima ludila
Da te podignem
I da se spustim
Skloniću se u prikrajcima margina
I u svetlosti ću čuvati sve što imam da ti dam
Sve što ostaje od mene
Kad ne mogu ja da trajem
Neka traje to što želim da imaš od mene
I tako uvek biću tu negde oko tebe

Piše: Dijana Ljubanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *