Tepih

10. aprila 2013. | Kultura |

Tepih šarenih boja
Prašnjava krpa što lebdi nad gradom
Je li to san ili java?
Je li to trip?
Postoji neki orijentalni izričaj u njegovom kretanju kroz vazduh
Ali nimalo romantičan prizvuk
Crne mrlje koje pokušavaju da usisaju lepo obučeni ljudi u odela
Njihove satenske kravate umočene u crne mrlje sablasno viore
Dok oni grčevito upravljaju gvozdenim mašinama
Po tepihu trče deca
Ali ne liči to na igru
Ona beže svuda po njemu plašeći se buke
Brišući suze krvavim maramicama
Na rubu tepiha dvoje se ljube
Jedno bez glave
Kako morbidno!
Ovo drugo ga ne ispušta iz ruku, iako su već plave od tereta
Trljam oči ne bih li ustanovila da mi se sve učinilo
Kad ono…
Još mnogo likova izlazi iz šara na tepihu
Trgovac oružjem nervozno se hihoće nudeći dečacima puške
Žene u dugim haljinama skrivaju bebe pod skutovima
Osećam se bolesno
Ne mogu da spustim tepih
On lebdi između neba i zemlje
Ljutim se na svoju slabost jer ne uspevam da ga spustim
Ne uspevam da oteram te ljude koji narušavaju njegovu svrhu
Pa zatvaram oči
Odšetala sam u bioskop kao prava kukavica
Kao neko koga se ovaj haos ne tiče
Sa sve šećernom vatom u rukama

Dijana Ljubanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *