Труу стори

8. marta 2011. | Kultura |

Део други: мелодија мудраца

 

Видим један други знак

Одвећ древни, одвећ стар

Изнад њега сива мачка дрема

А под њим стари мудрац ручак спрема

На тротоару, поред новина жутих

Поред опушака и Попе Васка

Благог ока, духа младог

и мени тако лика познатог

Отпева на жице две песмицу ту:

„Једино твоја пруга зна руту

Само твоја љубав очи отвара

Тhe Љубав сваког завара

Па ето, и мене једном,

Кад бејах к’о ти Нептуново чедо

Јурих за туђим мирисима среће

Мислећи:

ма, неће тако јако да пече

Али, брате,

кад ме оно лаж ошури!

(њу ејџ беше мудрац то, са дредом ил’ два

док медитира на плафон бео,

без траве, ил’ праха,

макар ми се тако клео)

Е,

Нит’ сам знао ‘де сам

Нит’ сам знао више ко сам

Шта сам испрва ‘тео

И који ме курац очај дрибла

Она је отишла

Отишао њен мирис,

њене речи,

начин на који хода, лакоћа

Са којом се на мене баца,

јачина којом ме меким јастуцима гађа.

Отишла, однела све.

Онда сам заволео возове

Туђе купее, туђу срећу

Причах храбро како сам сваку јеб’о

Дрчно нисам ниједну вол’о

Нити за једну главу у шаке стављ’о

Ово сам ја,

ово сам свој сад ја,

сад сам свој!

Постадох планинчуга непобедива,

највиши међу људима

И Арђуна сам,

Али, бејби

(постадосмо присни)…

Зајеби.

У мени одзвања блуз Гранд Кањона

И свака му је нота аутентична,

свака му је стварна.

Мала, бежи из света – скочи у себе,

у песму,

у рад,

у игру,

у науку,

у књигу,

у путовање,

на пут.

Понеси празан руксак зелени, ручај на тротоару,

мази се у пролазу, спавај код мачкољубаца,

пиши песме на дрвету, држи предавања на Фејсбуку.

Слушај шта други имају рећи,

воли оне којима је блуз бол највећи.

И скини те розе чарапице.

Нађи си згодне чизмице.

Дуг је пут.

И онда крени, али сасвим,

сасвим са собом крени.

Онда ћеш чути,

видети,

знати шта ти је чинити,

са ким игре играти,

с ким пиво пити,

са којима у музеј ићи,

са којима Месец обићи.

Све ће ти бити јасно:

и зашто Етиопљани тако воле диско,

и зашто нам је загађена околина,

и зашто људи мрзе друге људе,

зашто је Антропологија нада највећа,

зашто се глупости рађају,

зашто се будале надају,

где си раније грешила,

и зашто волиш ствари које волиш,

људе које волиш;

Mала, срце ће бити свето, само крени.

Знаћеш коме припада, само крени.

Прекини да лепиш жваке на гитару,

да своје кораке потиреш,

сумњу да сматраш за раритет,

другима да пљујеш опанке.

Како нам је рекао наш највећи:

широко жваћи ваздух.

И сасвим крени.“

Piše: Ivana Vujić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *