Труу стори

8. marta 2011. | Kultura |

Део први: посрнула риђокоса на пољима The Љубави

Још један раскид

Још једно чоколадно пиће

Још један плач у лисабонској шуми

Не требаш ми више

Могу све сада сама

Излазим из воза

Срећем другог дечка

И још овог дечка

И још оног дечка

Ја, Нептуново чедо зеленог ока

Грлим их све редом дужином

Ове пруге

Још један раскид

Још једно јецање у лажи

Још један мрак у башти

Не требаш ми више

Могу сама да се смејем

Глупи петак

Сама излазим из трамваја

Знам да ме сваки дечко жели

Исте су све привлачности

Исте су све хемије љубави

И тако, не смета ми.

Још један раскид

Још један искривљени осмех

Још један потмули мир

Још једна пруга

Још једно дрво

Још једна обешена нада:

Висе јој ноге, а на стопалима ружичасте чарапе

(мама јој дала)

Nацртани бели зека

Где год гледам:

блештеће рекламе до Срца

Безброј смерница до љубави

Изгледа да је њена пруга најдужа

Одвећ црвена, врела, у глави пометена

Мутног ока, пуна згодних псовки

Слепа од сјаја Тhe Љубави на сваком ћошку

У свакој строфи прилепљеној селотејпом

У свакој кафи коју пијем подигнутих ногу

Силиконска срећна прича мене бира,

Каже ми да морам, да могу

Piše: Ivana Vujić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *