Umetnicki pravci

8. januara 2013. | Kultura |

DADA JE I PROTIV DADE

Dadaizam je umetnički pravac koji nastaje 1916. godine u Cirihu u Švajcarskoj, a javlja se kao odgovor na tragediju koju je čovečanstvu doneo Prvi svetski rat. Grupa umetnika oku­pljena u kafeu „Kabare Volte“ pokrenula je časopis „Dada“ što predstavlja same početke stvaranja u ovom umetničkom pravcu, a reči pisca manifesta dadaizma Tristana Care najbolje opisuju društvene okolnosti koje su podstrek za pojavu ovog pravca :

„Da bi se razumelo kako je nastao dadaizam, valja zamis­liti s jedne strane duhovno stanje skupine mladih ljudi koji su se nalazili u nekoj vrsti zatvora, kakav je bila Švajcarska u vreme Prvog svetskog rata, i s druge strane intelektualni nivo umetnosti i književnosti u to doba. Dakako, ratu je morao doći kraj, a posle smo videli i druge. Sve to se zbivalo u po­luzaboravu koji se po navici naziva istorijom. No, oko 1916- 1917. činilo se da se rat nikada neće završiti.”

Dadaizam je rođen u znaku borbe protiv tradicije i njenih umetničkih kanona, protiv građanskog društva i njegovih kriterijuma, a u cilju preimenovanja vrednosti, umetničkog i kulturnog, ali i političkog, socijalnog, naučnog i tehnološkog procesa. Sam naziv “dadaizam” smatra se da potiče od reči “dada” koja je onomatopeja dečijeg tepanja, a zaista, kako dadaisti tvrde, nema nikakvo značenje. Pored toga, postoji i stanovište da naziv potiče od francuske reči “dada” što u prevodu znači “drveni konjić”. Ovaj pravac zasniva se na relativno novim formama izražavanja, a to su uglavnom časopisi, subverzivni i alternativni vidovi umetničkog diskursa. Jedan od karakterističnih formi u slikarskom izrazu jeste kolaž, koji su dadaisti često koristili kao formu koja omogućava da se na najbolji način iskažu osnovne ideje dadaizma, ideje o ništavnosti i besmislu sve­ga postojećeg. Dadaizam zagovara destrukciju tradicional­nih vrednosti, ironiju, paradoks, grotesku, veliča nagone i nihilističke postupke, računajući na izazivanje šoka u pu­blici. Umetnička dela koja je dadaizam iznedrio zaparavo su predstava svakidašnjih predmeta koji su predstavljeni na jedan potpuno zapanjujući način koji menja njihovu prvo­bitnu funkciju i smisao postojanja i daje im novu dimenziju pritom izazivajući začuđenost kod posmatrača.

Dada se ne može identifikovati ni sa jednom osobom, tačkom gledišta ili stilom, niti je ikad stekla jedinstven, koherentan program. Ipak, najpoznatiji dadaisti su: Jean Arp, Hugo Ball, Philippe Soupault, Andre Breton, Richard Huelsenback, Louis Aragon itd. Svi oni imali su zajednički stav da sve što je dotadašnja kultura, umetnost, književnost, politika i čitavo društvo propagiralo bila velika nemoralna i besmislena predstava o svetu i svrsi postojanja tako da je dadaizam kao avangardni pokret ponudio jedan novi po­gled na svet koji je dao mogućnost, uglavnom mladim lju­dima, da kritikuju postojeći poredak i iskažu revolt i bunt na koji imaju pravo. Najbolji opis osnovne ideje i svrhe dadaizma jesu reči njegovog, uslovno rečeno, tvorca Care:

“Dada je nastala iz moralne potrebe. iz neutoljiive želje da se postigne apsolutni moral, iz dubokog osećaja da bi čovek, koji je u središtu svih tvorevina duha, morao potvr­diti svoju nadmoć nad osiromašenim spoznajama o ljuds­koj bitnosti, nad mrtvim stvarima i loše stečenim dobrima. Dada je nastala iz pobune koja je u to doba bila zajednička svim mladima iz pobune koja je od pojedinaca tražila pri­hvatanje potreba svoje prirode, bez obzira na istoriju, na logiku…”

Jugoslovenski dadaizam

Kao deo evropskog, jugoslovenski dadaizam je radikal­no obeležio posleratni period i veoma brzo svoje mladalačko raspoloženje i internacionalni karakter uključio u kulturna dešavanja u Srbiji i Hrvatskoj. Ovaj pravac naziva se yugo-dada, a njegovo pojavljivanje na našim prostorima vezuje se za ličnost Dra­gana Aleksića (1901-1958). Aleksić je bio saradnik mnogih srpskih i hrvatskih novina i časopisa, poput revije “Zenit”. Objavljivao je sopstvene publikacije kao što su “Dada Tank” i “Dada Jazz”. Bio je revolucionar umetnosti, pesnik, kritičar, novinar i scenarista.

Dragan Aleksić (1901-1958)

Aleksić je u Vinkovcima okupio grupu dadaista koja je aktivno delovala, a to su bili Antun Tuna Milinković, Dragan Sremac, Slavko Šlezinger i Vido Lastov, a u Zagrebu je u okviru svoje redakcije oformio dadaistički klub. Saradjivao je u časopisu Ljubomira Micića “Zenit” od 1. do 13. broja, od 1921. do 1922, u njemu je objavljivao dada-eseje i poetske i pro­gramske tekstove koje je prilagođavao zenitskim načelima. U februaru 2011. godine u Biblioteci grada Beograda održana je projekcija filma “Poslednja dadaistička predstava” u čast Dragana Aleksića, začetnika dadaizma u Srbiji tj. yugo-dadaizma.

Dadaizam, zapravo čak i svaku interpretaciju njega kao umetničkog pravca negira jer je svaka klasifikacija i uklapanje u postojeće podele za dadaiste neprihvatljivo i uvredljivo. Najispravnije je za dadaizam reći da je negacija umetnosti tj. anti-umetnost jer on, u svojoj suštini , to i jeste – ismevanje njene uloge u društvu i ruganje umetnicima koji je stvaraju. Dadaisti su bili kritičari svega postojećeg, uključujući i same sebe i svoja “dela”, pa su vrlo često svoju sveobuhvatnu kritiku od koje ništa i niko nije bio zaštićen branili tezom da ni oni nisu izopšteni jer kako su tvrdili: “Svaki je istinski dadaist protiv Dade!”

Simetricna komedija

Moni-u de Buli
Zvao se nekad leopard
gaža beše ljigava slanina
ovna i krtina gazele
rad bi znao vaše mišljenje
kako mu kičma osećaše zvezde
kroz žice zubi kroz tunel glista.
Na ležaju noć u noći strvinar
zvezde su blesak uminđušenog uma
zvezde ubeskrajene lirski
zvezde pod logaritmom južnog pola
lete šakalski heksametri
jambi elefanta
saksofonski signal hijene
za mesečeve mane u kulisama
pod šatorima omare ja vas volim
kao ris risa (ab)normalno.
U amalgamu čežnje čulno
u vetrovitim vodama senaste lirike
tako ti kobi ti tako?
želi se smrt atinskom radošću
svetlog krezubog sisančeta
rugobom telasastih čeljusti
kutnjačkim vilicama
rakidžiskim glasnicama
sulundarskim silaskom creva
okarniastim želudcem
spelunkom dejekcije
plavom kao Kapri
zbog lirske teze abnormalne zvezde
zbog dželata ljigavog ovna
krte gazele rskave zvezde
zdenaste laste stegnutog gnua
agnusa dei
oatane

Piše: Maja Jokić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *