Wellness – marketinški trik ili iskonska potreba modernog čoveka?

11. decembra 2013. | Društvo |

Piše: Ana Cagić

wellness slika 1Mogli bismo reći da u poslednjih nekoliko decenija, koje obeležava vrtoglavi uspon na polju tehnološkog i informatičkog razvoja, komunikativnih kanala i opšteg ubrzavanja čovekovog života, možemo uočiti jednu novu orijentaciju na civilizacijskom planu, pa samim tim i globalnom tržištu. Sve su prisutniji pokreti za očuvanje životne sredine, za povratak prirodi kao načinu života, te telesnom i spiritualnom pročišćenju fizičkog bića i uma zagađenih uslovima surove, bezlične sadašnjosti. Preispituju se ideali i vrednosti, usled prepoznavanja toga da nam potrošačko okruženje nudi kratkoročna zadovoljstva, ali ne i rešenja za opuštanje i odmor od samog mehanizma potrošnje. Zbog toga pojedinac u savremenom svetu teži da se na neki način udalji i izmesti iz vrtloga materijalizma i potrošnih roba, shvaćenih u najširem smislu. Možemo da primetimo, kako na globalnom planu, pa tako i u našem neposrednom okruženju, rastući trend tretmana i usluga koje su zasnovane na metodama i praksama od pre više vekova, pa čak i milenijuma. Ono što je kontradiktorno u tom preokretu jeste da ga je svetsko tržište odmah prepoznalo kao moćan potencijal za svoje dalje širenje, zamaskiravši pritom pravi uzrok pojave ovih novih tendencija. Fenomen koji u poslednje vreme sve više preplavljuje našu civilizaciju, koji se pojavio kao reakcija na savremeni način života, jeste ono što nazivamo wellness. Pojam wellness-a prisutan je još od pedesetih godina prošlog veka, korišćen u kontekstu alternativne medicine i konceptu Halberta Dana, tadašnjeg načelnika Nacionalne Kancelarije za Vitalnu Statistiku, konstruisan kao suprotnost pojmu illness. Ovaj koncept odnosio se na integrisani metod funkcionisanja pojedinca, orijentisan ka maksimizaciji njegovog potencijala i pozitivnom efektu zdravlja koje čovek može da dostigne, umesto čistog izbegavanja bolesti. U savremenom smislu, pojam se koristi od sedamdesetih godina proslog veka, sto bismo mogli da povežemo i sa ubrzanim usponom potrošačke kulture koja je danas dostigla svoj vrhunac, pa tako još jasnije možemo uočiti povezanost potrebe za novim sferama blagostanja i savremenog stila života. Možemo reći da se u užem smislu ovaj pojam vezuje za prakse koje vode optimalizaciji ljudskog života, uglavnom na metode relaksacije, poput spa tretmana, i zdrave ishrane. U širem smislu se odnosi na prihvatanje celog jednog sistema promišljanja našeg odnosa prema sebi samima, prema blagostanju našeg sveukupnog bića. Pojam wellness-a u tom smislu odnosi se na sveopšte poboljšanje ljudske egzistencije, ali usmereno prvenstveno na pojedinca. On podrazumeva potragu za balansiranim stilom života i sklad telesnog, mentalnog i duhovnog blagostanja. Wellness je zapravo renovirana i proširena verzija načela Mens sana in corpore sano, starog preko dve hiljade godina. Savremeni čovek traži oporavak u drevnim, jednostavnim načelima zdravog postojanja.

Šta sve obuhvata ova nova kultura i na koji način je prožeta sa ideologijom tržišta? Pre svega, wellness se odnosi na zdrav način ishrane, u smislu korišćenja prirodnih proizvoda, izbalansiranog jelovnika itd., kao odgovor na posledice nezdravog načina savremenog života, od kojih su problemi gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih i drugih oboljenja najuočljiviji. Gde ćemo najpre da steknemo uvid o ovom novom trendu ishrane? Naravno, na televiziji, na reklamama po časopisima, plakatima, na promocijama proizvoda u našem gradu itd. Brojne svetske kompanije bore se da osvoje tržište ističući svoje proizvode kao najkvalitetnije, najprirodnije i najdelotvornije. Usled globalnog stanja koje odlikuje nedostatak prirodnog, svetsko zagađenje, degradacija poljoprivrede i beg u grad i industriju, ovi proizvodi su skupi i nisu pristupačni većini stanovništva, pogotovu u zemljama sa nižim ekonomskim standardom. Tržište se igra ljudskim blagostanjem. Dostupnost informacija omogućava marketinško bombardovanje sa svih strana, i frustrira građanina prosečnih ili slabijih prihoda, koji ne može sebi da priušti ono što se servira kao „zdrav“ proizvod. Moglo bi se postaviti i pitanje koliko je zapravo toga lažno, koliko je u toj igri prevara i obmana koje teže samo uvećanju profita velikih kompanija. Prema podacima iz istraživanja o popularnosti energetskih metoda isceljenja (reiki, joga itd.) možemo reći da su pojedinci su uglavnom svesni da su zarobljeni u začaranom krugu hiperpotrošnje i da teško mogu da se iz njega izvuku. „Wellness -Termin koji nalepiš na proizvod (hrana, piće, grickalice, karte za bazen) ako želiš da ih brže prodaš“ (citat je preuzet sa ironično-satiričnog sajta „Vukajlija“).

wellness 2Pored ishrane, ono što „wellness kultura“ podrazumeva jesu brojne metode telesne i mentalne relaksacije, preko potrebne pojedincu savremenog doba, stalno pod pritiskom radnog okruženja, ophrvanog brigom za budućnost, koji sada mora pronaći trenutak za sopstveni mir. Takođe, i one nam se serviraju najčešće putem interneta, oglasa i reklama. U pitanju je čitava pomama za otvaranjem spa centara, promovisanja raznih tehnika opuštanja, koje su mahom zasnovane na drevnim ili istočnjačkim principima ili, u svrhu čistog marketinga i bolje prođe na tržištu, pridodaju sebi razne egzotične etikete. Na primer, „faraonska masaža“, „egipatska depilacija“, „Kleopatra tretman“ i slične usluge, do kojih najčešće možemo doći putem interneta. U poslednje vreme, obeleženo globalnom ekonomskom krizom, sve je prisutnija strategija kupovine preko internet vaučera, internet grupne kupovine i popusta, i ove usluge često imaju sopstvenu „rubriku“ na sajtovima sa sniženim ponudama. Tržište je vrlo uspešno prigrabilo i ovu oblast i boreći se sa stalnim turbulencijama, pokušava da je zadrži za sebe.

Korisnici takvih ponuda smatraju da je ovaj vid kupovine veoma doprineo tome da i prosečnom građaninu budu dostupni tretmani za koje inače ne bi mogli da odvoje novac. Kada vide da je cena jedne relaksicione masaže umanjena za 70% početne cene, koja je uvek prikazana na sajtu, vrlo lako će se odlučiti na kupovinu.

Wellness podrazumeva i brojne programe koji nam omogućuju da se na zdrav način odnosimo prema sebi, u telesnom i mentalnom smislu. U wellness kulturu bih uvrstila i sve popularnije programe „životnog trenera“, veliki broj knjiga o samopomoći, o podizanju samopouzdanja, o pronalaženju sebe, uspehu u poslu i životu uopšte itd. Svi ti fenomeni predstavljaju odgovor na sve veću potrebu za balansiranim načinom života i traganje za novom koncepcijom življenja u radikalno promenjenom društvu. Jasno je, dakle, da pojava wellness-a nije samo još jedan kapitalistički hir, šarena laža za široke građanske mase, no da predstavlja jedan vapaj za izbavljenjem iz surovog sveta materijalizma i svih njegovoh negativnih posledica, težeći povratku prirodnom i iskonskom. Nesumnjivo je i da ga je tržište progutalo gotovo istog trenutka, budući da je svet u kome živimo duboko ukorenjen na novčanim i robnim vrednostima, praćen stalnim inovacijama i re-inovacijam i neprestanim smenjivanjima trendova u svim oblastima života i rada. Da li će fenomen wellness-a izbledeti kao još jedna novotarija i izgubiti na značaju ili zaista predstavlja jedan od puteva ka novom promišljanju čovekove egzistencije, ostaje da se vidi.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *