Zapad udruženo protiv islamskog ekstremizma

24. februara 2015. | Politika |

ekstremizamDa li se zapadne zemlje udružuju oko ideje borbe protiv islamskog ekstremizma i kako to utiče na međunarodne odnose, ali i na muslimanske vernike koji žive u zapadnim zemljama?

Napad na satirični list Charlie Hebdo je ponovo pokrenuo pitanje terorizma kao najveće globalne katastrofe. Da li smo svedoci pojave koja će tek uneti nemire u bezbednosne i obaveštajne strukture vlada širom sveta?

Treća generacija terorizma podrazumeva današnje aktuelne terorističke grupe poput ISIL/ISIS, Boko Haram, Al Shabab i nekoliko džihadističkih organizacija u Tunisu, Alžiru, Uzbekistanu koji nisu nimalo zanemarljivi po stanju borbene gotovosti. Treća generacija podrazumeva znatno efektivnije i visprenije pripadnike ovih grupa koji su sve bogatiji sa tehnologijom i naoružanjem. Podsetimo se, prva generacija terorista su bile organizacije poput PLO, ETA, IRA. Začeci Hezbolahove milicije su imali jednostavne taktike i ograničeno pojavljivanje u medijima. Sa nastankom ovih organizacija u svetskim medijima se po prvi put počelo govoriti o terorizmu kao globalnoj pretnji.

Drugi talas terorizma se odnosi na pojavu Al Kaide sredinom devedesetih godina ali naročito posle napada 11. septembra i objave rata od strane Pentagona i Bušove administracije njenom vođi, Osami Bin Ladenu i njihovim partnerskim organizacijama i ćelijama širom sveta¹. Sa ulaskom u III milenijum počinje nova era u međunarodnim odnosima koja će napraviti nove linije zategnutosti na već decenijama uzburkanom Srednjem Istoku.

Kao što sam pomenuo, treći talas terorizma talas u kome teroristi i njihove partnerske organizacije koriste najsofisticiranije tehnike ratovanja, kao i taktike. U istoriji ratovanja, u vojnoj teoriji, ne postoji slučaj u kom je terorizam izgubio i to je ključan problem za antiterorističku koaliciju. Današnje vojske, pa makar bile i najjače na svetu poput američke, francuske ili kineske, nisu obučene da ratuju protiv takvih teorirstičkih grupa. Njihove taktike, metode i strategije sa razlikuju u potpunosti od onoga čemu se američki marinci uče u Vest Pointu².

Ovo je moja početna konstatacija kroz koju objašnjavam potrebu za vojnom intervencijom u ključnim žarištima zahvaćenim etničkim, verskim konfliktima i čestim masakrima. Predsednik Obama, kao lider koalicije okupljene u borbi protiv terorizma, je na kolenima po pitanju intervencije i  malo je verovatno da će za mandata njegovog Saveta za nacionalnu bezbednost nešto ozbiljnije biti učinjeno. Balast neuspešnih intervencija u Iraku, Libiji i Avganistanu unosi još veće nedoumice u rešavanje ovog problema. U međuvremenu, situacija u području zemalja Levanta postaje sve napetija, što zbog međunarodnih trvenja, to i zbog nemira na unutrašnjem planu.

Ipak, smatram da najozbiljniji takmičar postaje Islamska država sa svim svojim kapacitetima i ljudstvom. Islamska država je, naime, usvojila sve inovativne tehnike koje se primenjuju na Zapadu po pitanju komunikacija, poput TV i Jutjub emitovanja ili društvenih mreža. Nekoliko desetina zvaničnih Tviter naloga i magazin Dabiq³, nazvan po sirijskom gradu, je propagandni mesečnik i  izlazi u PDF formatu,  samo su neki od materijala koje koristi odeljenje za propagandu ISIL-a. Nesumnjivo, njihov način komunikacije sa ljudima širom sveta jača njihovu poziciju i čini ih mnogo gorim neprijateljem iz dana u dan. Verovatno se mnogi pitaju kako samo turska vojska (koja broji oko milion vojnika) i američka vojska sa nosačima aviona, moćnim haubicama i avionima ‘fajterima’ ne mogu da poraze Al Kaidu, Talibane i Islamsku državu koji su brojčano inferiorni. Dosadašnja debata i predlozi savetnika, eksperata i onih na odlučujućiim pozicijama nude paletu različtih pristupa, jer ujedinjenog konačnog rešenja još uvek nema. No, vratimo se njihovim eksternim strategijama.

Našao sam za pravo da propagandu terorističkih organizacija uporedim sa predsedničkom kampanjom. U svakoj predsedničkoj kampanji, a naročito u drugom krugu, osnovna ciljna grupa je populacija sačinjena od nezadovoljnih građanina, kao i neodlučnih za opciju A ili B. U teoriji, ‘median voter’⁴ pada lako pod uticaj kandidata koji mu nudi rešenje problema.  Na isti način, ekstremisti šire svoje ideje preko ćelija i ekspozitura na muslimane širom sveta, a naročito na muslimane u zapadnoj Evropi. Ova propaganda namenjena je onima koji su nezadovoljni životom i uslovima u kojima žive ekonomski i socijalni status muslimana je u mnogim zemljama zapadne Evrope naročito pogoršan posle prevrata u zemljama Severne Afrike i naglog priliva imigranata.

Jedna od veoma bitnih implikacija koje nosi pojava islamskog terorizma jeste nepobitno približavanje SAD-a Iranu i njegovoj poziciji na Bliskom Istoku, što Izraelu, kao američkom strateškom savezniku, ne odgovara. Najboljiji dokaz za to jeste trvenje između izraelskog premijera Netanjahua i američkog predsednika Obame povodom očekivanog Netanjahuovog dolaska u Vašington⁵. U SAD-u važi poslovica: ‘Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj’⁶ i to je definitivno primenljivo na trenutnu situaciju. Iran i SAD imaju zajedničkog neprijatelja – Islamska država i njen šef Abu Bakr al Bagdadi. U kontekstu pregovora međunarodne zajednice sa Iranom i postizanja sporazuma o smanjenju proliferacije nuklaernog naoružanja, SAD može izuzetno da pogorša svoje odnose sa jednim od najvažnijih partnera u tom delu Azije, odnosno sa Saudijskom Arabijom, njenim  strateškim partnerom. Brojni telefonski razgovori iranskog predsednika Rohanija i predsednika Obame kao i nedavna šetnja šefova iranske i američke diplomatije, Zarifa i Kerija u Ženevi potvrđuju da dolazi do puzajućeg prepozicioniranja Irana prema Zapadu, što SAD-u može koristiti u borbi protiv islamskog terorizma⁷.

Uzburkana svetska javnost posle više napada u Francuskoj i Belgiji se pita kuda dalje sa ovim problemom. I tokom prethodnih godina terorizam je bio rizik globalne katastrofe ali sad je naročito dobio na značaju. Pitanje intervencije će tek biti pitanje za relevatne međunarodne organizacije i njihove organe, poput NATO i  Saveta bezbednosti UN, kao i za nacionalne bezbednosne strukture. Pitanje islamskog ekstremizma je uzburkalo odnose i između aktera koji se nalaze unutar antiterorističke koalicije što pitanje intervencije čini sve manje mogućim. Takođe, neslaganje Zapada u vezi sa sankcijama prema Rusiji kao i niz ekonomskih problema koji potresaju EU čine vojnu intervenciju još manje izglednom u narednom periodu. Legitimitet antiterorističke koalicije je pod velikim znakom pitanja, dok se skorije slabljenje ISIS-ovih pozicija ne nazire.

Kako bi to rekao Henri Kisindžer – ‘Ne zna se šta je gore – biti za ili protiv Sjedinjenih Američkih Država’.

Autor: Vukašin Mihailović

  1. Detaljnije dostupno na: http://balkans.aljazeera.net/vijesti/americko-vodstvo-pravedno-ili-bogohulno
  2. Više o američkoj nacionalnoj bezbednosnoj strategiji na http://www.defense.gov/news/Defense_Strategic_Guidance.pdf
  3. Sva izdanja ISIL-ovog propagandnog magazina Dabiq ovde http://www.clarionproject.org/news/islamic-state-isis-isil-propaganda-magazine-dabiq
  4. Primena teorije ‘srednjeg glasača’ https://www.cornellcollege.edu/politics/Reading – The Median Voter Theorem and its Applications – J. Poulette.pdf
  5. Više o Netanjahuovom dolasku u Vašington http://www.latimes.com/world/middleeast/la-fg-us-israel-netanyahu-20150211-story.html – page=1
  6. Detaljnije o ovoj poslovici ali i o zamršenim odnosima na Bliskom Istoku http://www.washingtonsblog.com/2014/09/americas-strategy-failing-world-complex-use-enemy-enemy-friend-strategy.html
  7. Detaljnije o pregovorima o iranskom nuklaernom programu http://www.bbc.com/news/world-middle-east-30805655

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *