Dejtonski sporazum

I sedamnaest godina nakon potpisivanja, konstitutivni narodi BiH različito gledaju na sporazum. Za Federaciju je „Dejton“ prolazna faza, za Republiku Srpsku jedino rešenje opstanka, a za Hrvatsku zajednicu u BiH kočnica za stvaranje trećeg entiteta.

Dejtonski sporazum, odnosno Opšti okvirni spora­zum za mir u BiH parafiran je 21. novembra 1995. godine u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu. Ovim sporazumom okončan je troipogodišnji građanski rat u BiH, kao i tronedeljni pregovori suprotstavljenih strana: BiH, Hrvatske i tadašnje SRJ. Uz prisustvo tadašnjeg državnog sekretara SAD-a Vorena Kristofera i posredni­ka Ričarda Holbruka i Veslija Klarka, predsednici zemal­ja potpisnica, Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobo­dan Miloševic obavezali su se na međusobno poštovanje suverene jednakosti, rešavanje pitanja mirnim sredstvima i uzdržavanje od bilo kakvih akcija protiv teitorijalnog inegriteta ili političke nezavisnosti Bosne i Hercegovine. Sporazumom koji je zvanično potpisan u Parizu 14. de­cembra, teritorija BiH je podeljena na dva entiteta, Fed­eraciju BiH i Republiku Srpsku po ključu 51:49.

Nakon 17 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazu­ma nijedan od potpisnika sporazuma nije među živima, a pre četiri godine je objavljeno da je original dokumenta izgubljen. Tri konstitutivna naroda su jedinstveni u stavu da je dobra strana sporazuma što je zaustavio rat, ali u pogledu njegove dalje primene, od konsenzusa su još uvek daleko.

Slovo Dejtona

Republika Srpska je, reklo bi se po izjavama njenih zvaničnika, nikad dalja od Sarajeva. Najglasniji zagov­ornik Dejtonskog sporazuma, premijer RS Milorad Dodik je istrajan u stavu da je poštovanje sporazuma je­dini način za opstanak i da se Srpska kreće u okviru ovog mirovnog sporazuma, ali ne krije težnje ka stvaranju konkretnih uslova za nezavisnost. Upravo iz Srpske stižu najveće kritike na račun visokih predstavnika koji su po njihovom mišljenju nametali rešenja i menjali Dejtonski sporazum što im je omogućeno Bonskim ovlašćenjima.

 

Profesor medjunarodnih odnosa i spoljne politike na FPN-u u Beogradu, Predrag Simić za Škrip kaže da je paradoks što je Republika Srpska sada najveći branilac Dejtonskog sporazuma. „Republika Srpska je u vreme kada se potpisivao sporazum bila najviše pogođena, bila je bombardovana i njena teritorija ja smanjena za više od dvadeset posto. Tadašnja RS nije imala ni pravo glasa u Dejtonu, njih je predstavljao Milošević. Medjutim, RS brani Dejton, jer ne želi da odustane od svog statusa. Srbi u Bosni imaju istorijski snažan osećaj za nacionalnom državom“.

U Republici Srpskoj 21. novembar se slavi kao republički praznik i neradan je dan.

Prelazna faza

U Federaciji se 21. novembar ne slavi kao praznik, već je 25. novembar, kao dan državnosti BiH, neradni dan. Zvaničnici su mišljenja da Dejtonski sporazum treba da bude prevaziđen i da su glavni cilj BiH kao suverene i međunarodno priznate države evroatlantske integracije.

Najoštriji kritičari sporazuma su članovi Nezavisne asoci­jacije intelektualca Krug 99, koji smatraju da je BiH zaro­bljenik Dejtona kojim je ukinut ustav Republike BiH, kao i da bi što pre iz dejtonske trebalo preći u briselsku fazu.

“Tokom istorije Bosna je bila celovita samo u imperija­ma ili višenacionalnim državama . Bosnom se prvo vlada­lo iz Istanbula, pa se vladalo iz Beča, pa iz Beograda za vreme dve Jugoslavije. Bosna tu ravnotežu izgleda teško može da postigne sama pa nije nelogično da bi možda sutra Brisel mogao da bude prestonica koja bi mogla da napravi tu ravnotežu. Činjenica je da je Zapadni Balkan trenutno daleko od EU, ali i da je EU sada u najdubljoj krizi od svog nastanka i da se struktura moći unutar nje menja, pa bi za Zapadni Balkan jezgro moći bio Berlin, a ne Brisel. Najbolje bi bilo kada bi i Hrvatska i Srbija stu­pile i EU, pa bi se u tom srpsko-hrvatskom paketu moglo naći neko rešenje za Bosnu.”, navodi Simić.

Treći entitet

Stav Hrvatskih političkih stranaka HDZ BiH i HDZ 1990 je da Dejtonski sporazum treba da bude revidiran i da sva tri konstititivna naroda budu isto pozicionirana kada je reč o teritorijalnoj organizaciji i institucionalnoj ravnopravnosti. Gledišta su da je sporazum kočnica za održivost i stabilnost BiH i njihove težnje su da se u po­godnom trenutku izdejstvuje stvaranje trećeg entiteta sa većinskim hrvatskim stanovništvom.

(Polu)suverena država

U BiH trenutno o sprovođenju Dejtonskog spora­zuma brinu institucije OHR-a i oko 1200 pripadnika EUFOR-a zaduženih za mir i bezbednost. 2008. go­dine u Luksemburgu EU i BiH su potpisale sporazum SSP i privremeni trgovinski sporazum, a 2010. EU je ukinula vize za putovanja državljana BiH. Međutim, prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, BiH je zbog unutarpolitičkih previranja ostvarila malo napre­tka u približavanju EU. Profesor Simić smatra da BiH u ovakvom statusu predstavlja jednu anomaliju u Evropi. “ Bosna neće biti suverena država iako članica UN, dok god su u njoj predstavnici MZ i dok god u predstavništvu nema konsenzusa čime se parališe pun kapacitet funk­cionisanja jedne države što se u krajnjoj liniji vidi i po njenom ponašanju u međunarodnim odnosima. Sarajevo bi možda podržalo Palestinu, ali bi Banjaluka podržala Izrael i prosto nema konsenzusa.”

Najmanje loše rešenje

Čini se da se situacija u BiH za sada neće bitnije pro­meniti. Prema Simićevim rečima, Dejton opstaje ne zbog prevelike političke volje naroda koji tamo žive, već zbog volje Međunarodne zajednice koja drugo rešenje nema i zato što od toga zavisi ravnoteža u regionu. Zbog toga je Dejton najmanje loše rešenje jer je zaustavio rat, ali nije rešio probleme koji su doveli do rata, već je zamrznuo konflikt i takvo stanje će trajati na neodređeno.

Piše: Ljubinka Ljujić