Forum teatar – proba za realnost

Tokom pedesetih godina u Brazilu, pozorišni reditelj, političar i pisac, Augusto Boal, radio je na smanjivanju diskriminacije određenih grupa, na su­zbijanju opresije, i rešavanju socijalnih problema – putem pozorišta.

Teatar potlačenog jeste metodologija koju je razvio Augusto Boal, a pod uticajem edukatora i teoretičara Paula Freire i sam pronalazeći stalno načine da una­predi metodologiju kako bi bila prijemčiva svakom čoveku. Ta teatarska forma koja se sastoji od neko­liko teatarskih tehnika, a to su: pozorište slika (image theatre); Forum teatar (Forum theatre); legislativni teatar (llegislative theatre); „duga želja“(Rainbow of desire); teatar novina (newspaper theatre); nevidljivi teatar (invisible theatre) i „policajci u glavi“ („cops in the head“).

Najpopularnija tehnika koja se koristi danas u svetu, i priznata je od stane Ujedinjenih nacija, kao „ zvanično sredstvo za socijalne promene“- jeste fo­rum teatar.

Forum teatar obuhvata skup igara, vežbi, kojima se učesnici prvo opuštaju, upoznaju, dolaze u kon­takt sa svojim telom, glasom, upoznaju druge, uče se da rade u timu; kasnije, učesnici pojedinačno ili u grupi definišu probleme koje ih lično dotiču a tiču se zajednice u kojoj žive. To mogu biti problemi njima bliskih osoba, neke manjinske grupe, ili njihovi lični problemi s kojim se suočavaju. Definisanjem prob­lema, taj problem počinje da se postepeno iskazuje pozorišnim jezikom, i tako bivaju kreirane forum scene. Učesnici Forum teatra dalje rade na razvijanju likova i uvežbavanju scena. Forum scene su kratke scene u kojima je vrlo konkretno prikazan problem opresije, diskriminacije. U scenama su prikazani Opresor, Potlačeni, i Neutralni likovi, to je trijada koja u Forum teatru čini osnovnu strukturu. Kasnije sledi forumovanje, najbitniji deo Forum teatra, gde se prikazuju scene, i aktivira publika.

Zašto igre?

Igre i vežbe u Forum teatru su vrlo bitne, iz više razloga. Jedan od razloga bi bio opuštanje učesnika, kao i fizičko zagrevanje pred rad. Dalji razlozi jesu: građenje tima, sticanje poverenja, dobra energija među učesnicima. Igre u Forum teatru imaju za cilj kako fizičko, tako i psihičko opuštanje, kako bi kas­nije učesnici dali svoj maksimum. Osvešćivanje tela kroz telesne igre i vežbe je jako bitno, jer pojedinci moraju biti spremni da što više uđu u određene lik­ove, da osećaju svoje telo potpuno kako bi znali šta s njime rade na sceni.

Naravno, nije svima isprva prijatno da se „igraju“. No, nakon razbijanja barijere, učesnici se opuštaju i nastave rad koji nakon igara poverenja, upozna­vanja, biva još produktivniji. Zamislite recimo nas­tavnike neke škole kako igraju neku igricu gde moraju da vrište, hodaju kao pingvini, glume kon­janike, ponašaju se kao deca… Svakako je zanimljivo i izazovno na početku opustiti te ljude koji nisu bili spremni na takav rad. Lično smatram da je igra vrlo bitna, i da ljudi u igri daju i pokazuju sebe više nego u nekim „ozbiljnijim“ aktivnostima.

Publika i forumovanje

Nakon što se naprave scene koje oslikavaju je­dan od problema zajednice, s kojima se pojedinac ili grupe suočavaju, sledi uvežbavanje. Scene se fik­siraju, uvežbavaju, i grade se likovi. Dalje se scene prikazuju. I tu nastupa najbitniji deo Forum teatra, a to su- intervencije publike. Publika je u Forum teatru aktivna, ne postoji klasični posmatrač iz pub­like, već postoji aktivni posmatrač, koji menja tok predstave. Ovaj proces vodi osoba koja se u Forum pozorištu naziva džoker. Džoker posreduje između glumaca na sceni i publike, i motiviše publiku da uzme učešće u scenama. On takođe stalno otvara diskusiju i postavlja relevantna pitanja za problem. Scena se prikazuje prvi put, nakon čega džoker ko­municira s publikom i daje mogućnost da u toku drugog izvođenja bilo ko iz publike kaže „STOP“ i time zaustavi scenu, u trenutku kad smatra da se javlja problem. „STOP“ je u tom trenutku znak da će ta osoba ući umesto jednog od glumaca na sceni, i odigrati scenu drugačije, pokušavajući da reši prob­lem u sceni. Postoje određena pravila, te se opresori u sceni ne mogu menjati, jer bi to bilo magično rešenje. Publika može i da sazna nešto više o likovi­ma u sceni, u aktivnosti „vruće stolice“, postavljajući pitanja na koja će glumci odgovarati iz lika.

Proba za realnost…

Forum teatar jeste svojevrsna proba za realnost, mesto za isprobavanje rešenja, gde se pojedinci osnažuju da deluju i da se suočavaju s problemom svoje zajednice i ličnim problemima. Nije cilj da se ponudi sjajno rešenje u scenama, već je cilj ponuditi što više mogućnosti i osetiti kako je biti u određenoj ulozi, kako bi razumeli nekoga ko je potlačen, nad kim je vršena diskriminacija po bilo kom osnovu, ili: staviti se u ulogu onoga ko je opresor, kako bi ga razumeli i tako lakše delovali na promenu nje­govog ponašanja u stvarnosti. Bitno je da sve ove scene i problemi postavljeni u njima moraju biti realni, te na taj način obezbeđujemo jednu „soci­jalnu laboratoriju“ gde možemo da isprobamo sebe u raznim situacijama, i isprobamo više rešenja kako da izađemo iz određene situacije ili odnosa.

Vrlo često neko iz publike emotivno reaguje na neke scene, prepoznajući sebe ili nekog njima bliskog u njima. U mom skromnom radnom iskust­vu, tokom radionica Forum teatra, imao sam više takvih situacija, a voleo bih da ovde podelim jednu:

Jedna grupa je kao temu izabrala nasilje nad ženama, i scene su bile jako dobri prikazi tradi­cionalne ženske uloge u kući, i tradicionalnog muškarca koji je čak agresivan i vrši psihičko, a i fizičko nasilje nad svojom ženom. Primetio sam dok je ta grupa isprobavala scenu, da je jedna devojka bila vrlo nervozna, delovala je nekako uplašeno, i crvenila se sve vreme. Prišao sam joj da je pitam da li je sve u redu, na šta je ona odgovorila da je u redu, ali da joj nije prijatno dok glumi potlačenog, no htela je da nastavi. Dao sam joj nekoliko saveta i ostavio ih da vežbaju svoje scene. Kasnije, tokom rada, opet sam obraćao pažnju na nju da bih video kako napreduje i kako se ponaša. Ona se opuštala, no video sam da nije samo to u pitanju. Kada smo došli do forumovanja, bilo je jasno da je ovo tema koja je jako pogađa i zanima. Na kraju mi je prišla i rekla da su joj radionice pomogle da se izbori sa nekim ličnim problemima i da je to njena lična po­beda kroz Forum.

Vrlo je dobro što je Forum teatar prepoznat kao značajno sredstvo socijalne promene i što je postao popularan u celom svetu. Danas postoje mnoge grupe i trupe koje se bave ovim vidom pozorišta i rade sa raznim zajednicama. Slobodno možemo reći da je Forum teatar jedna vrsta modernog socijalnog pokreta, koji čini da se ljudi pokrenu i uzmu ak­tivnu ulogu u sopstvenom životu.

Ostaje nam da probamo da se igramo, da osves­timo ono što želimo da menjamo, osnažimo se da budemo to što jesmo, i budimo hrabri da menjamo svoje okruženje, i pre svega- naše živote.

Piše: Demir Mekić